KAKO TUMAČITI DEKLARACIJU NA HRANI Nutricionista upozorava: Ovo su 7 najčešćih zabluda kada su u pitanju "zdrave namirnice"

Iako su pravila o označavanju hrane često složena i teško razumljiva, sve više ljudi želi da zna šta kupuje. Proizvođači, sa svoje strane, ponekad koriste zamke i marketinške trikove kako bi prikrili pravu prirodu proizvoda, čak i kada je hrana daleko od zdrave, kaže nutricionista Branka Mirković i otkriva tajne čitanja deklaracija.

- Informacija o proizvodu se nalazi na njegovoj poleđini, međutim često srećemo polovične i skraćene informacije na prednjoj strani. Ovu stranu proizvođaci često koriste da reklamiraju da je hrana zdrava, da ima manje loših masti i šećera, a kaloriska, odnosno energetska vrednost je smanjena na preporučenu porciju, a ne na 100 grama proizvoda, kao što bi trebalo - navodi naša sagovornica.

Ukoliko kupujemo na brzinu i ne obraćamo pažnju za zadnju stranu bićemo u zabludi, jer su to daleko manje količine od naše uobičajene. Ako se tome dodaju nerazumljivi izrazi i nazivi, zabuna je potpuna, sugeriše nutricionista.

Zakon i praksa

Postoji zakon o deklarisanju hrane i tehnološki pravilnik za proizvođače, navodi, i tu je sve je jasno, ali kupac nije dužan da ga čita, njemu mora da bude jasna dekleracija. Ipak, zakon se često ne poštuje.

- Domaći proizvodi moraju da imaju jasnu i vidljivu etiketu, jer su često male i nečitljive, a za uvezenu robu mora da postoji prevod. Tu su i spisak sastojaka, neto količina i rok trajanja. Suhomesnati proizvodi i sirevi koji se prodaju na merenje moraju da imaju dekleracije istaknute na vidljivom mestu na vitrini, što je mera predostrožnosti zbog ljudi koji imaju razne alergije – objašanjava nutricionista.

Veličina slova, kao i font su takođe propisani i ako ne možete da pročitate deklaraciju ili je nešto nerazumljivo, odustanite od kupovine. To je vaše pravo, kaže Branka, i dodaje da treba da razvijemo svest da nekupovina proizvoda može da natera proizvođača na promenu.

Osnovne zablude oko "zdrave" hrane

Vitamini i minerali. Na prednjoj strani obično stoji da je proizvod obogaćen ili poboljšan dodacima vitamina i minerala. To znači da proizvod u osnovi ne sadrži vitamine i da su dodati oni sintetički.

Bez glutena. Još jedna od uobičajenih zabluda jeste da je proizvod zdrav ako nema glutena. Mnogi proizvodi koji nemaju gluten mogu da budu nezdravi, jer sadrže loše masnoće i više šećera.

Lajt mlečni proizvodi. Niskomasnim mlečnim proizvodima se oduzima masnoća, ali da bi se proizvod zgusnuo dodaje se uglavnom skrob, odnosno povećava količina ugljenih hidrata.

"Prirodna" aroma voća. Na voćnim jogurtima, kašama, sokovima, čajevima… česti su natpisi "sa prirodnom aromom voća". Budite obazrivi, jer u njima veoma često nema voća ili ga ima u veoma malim količinama. To stvara zabludu kod kupca da je kupio proizvod koji je zdrav, a zapravo unosi hemijske, odnosno sintetičke arome voća.

Suhomesnato bez mesa. Kod pašteta, parizera, ali i trajnih suhomesnatih proizvoda dodate su sintetičke arome, a veća količina se dobija tako što se ubacuju žitarice, ostali ugljeni hidrati i nekvalitetne masnoće. Iz tog razloga proverite količinu mesa u proizvodu.

Ne znate šta jedete. Grickalice su posebna priča, posebno tanko sečeni pečeni krompir ili hleb koji mirišu na rostilj, šunku, parmezan… U pitanju je aroma, odnosno parfem koji se uduvava specijalnim mašinama, tako da ni ne znate šta jedete. A kako su prženi u dobokoj masnoći puni su trans masnih kiselina.

Koju kafu pijete. Na kafi često može da se pročita da, recimo, nije minas, već ima aromu minasa. Naravno, ukus ostaje isti, ali je mahom reč o veoma lošoj kafi. Najveće prevare koje se tiču kafe leže, pak, u onima koje su pakovane u kesicama. Zato čitajte dekleracije, jer oznaka "aroma" znači da je u pitanju vestački miris, a da proizvod nema taj kvalitet, savetuje nutricionista.

Prevare kod dodatog šećera

Kada naletite na proizvode na kojima je istaknuto da ne sadrže šećer, nažalost čak i na onima za dijabetičare, znajte da je to manipulacija kupcima, otkriva naša sagovornica.

- I da niste bolesni, već da samo vodite računa o količini šećera koju unosite, to je velika prevara. Postoje različiti nazivi za šećere i ukoliko niste upućeni, nećete ih prepoznati. Njih uglavnom nazivaju zdravijima, što nije tačno – kategorična je naša sagovornoca.

Šećer može da bude od repe, karamelizovan šećer, smeđi šećer koji je beli, ali obojen, od šećerne trske, kokosov, poslastičarski…, ali to je sve šećer.

- Slatki sirupi su samo drugi oblik šećera. Mnogi misle da je reč o zdravoj hrani, posebno ako je naveden fruktozni sirup, koji se ustvari pravi od kukuruznog sirupa, a tu su još i sirup od mekinja, sirup od pirinča… Za naše telo je to šećer, ali je proizvođačima jeftiniji i više ga koriste. Dodaju se još i melasa, laktoza, kristalna fruktoza, galaktoza, fruktoza, maltoza… Dakle, svi ovi sastojci znače da proizvod sadrži šećer, odnosno da je zbog toga nije zdraviji – kaže Branka.

Obratite pažnju na masnoće

Rafinisano ulje znači da je grejano, dakle da nije hladno ceđeno, a posebno obratite pažnju na trans masne kiseline kod majoneza, margarina, u grickalicama i prženoj hrani.

- One su nezdrave, jer podižu nivo holesterola i loše utiču na zdravlje, posebno na srce i krvne sudove. Za razliku od njih, zasićene masne kiseline, koje se nalaze u masnom mesu, jajima (ako ih jedemo u većim količinama), nekim biljnim proizvodima, kao i u kokosu i kikirikiju, manje su štetne, ali ih treba jesti umereno - poručuje.

Dnevnik/Kurir/Nataša Lazović