НЕМИНОВНЕ ПРОМЕНЕ У СИСТЕМУ ВИНОГРАДАРЕЊА Рана берба грожђа наводи на размишљање

Карловачки виноградар и винар Предраг Бајило каже да је закључно са 15. августом обрао 35 одсто својих винограда. Каже да не памти овакву годину за пет деценија колико је у тој бранши, испрва као дете у виноградима својих родитеља, а касније и као власник винарије. 

По речима енолога у Огледном добру новосадског Пољопривредног факултета, које се налази у Сремским Карловцима, Синише Остојића, берба грожђа је ове године поранила три до четири седмице. Додуше, како он каже, од самог старта вегетација је ишла испред просека, на шта су највероватније утицали блага и топла зима, и суша на почетку сезоне. 

- На самом старту сезоне, с почетком одређених фенофаза, видело се да ће се све одвијати раније него што је уобичајено. Онда је дошло до извесног успоравања процеса, па смо очекивали да неће бити драстичних одступања, међутим, изгледа да су високе температуре довршиле посао и половином августа можемо да кажемо да је берба у пуном јеку. Ако се овај тренд настави, нећемо дочекати октобар. Крајем септембра ће бити све обрано. Најранија берба на Огледном пољу последње две деценије била је берба грашца 20. августа 2017. године и то је био апсолутни рекорд за који сам мислио да се неће поновити никад или бар не у скорије време. Али, тада је само грашац „искочио“, а сада су скоро све сорте пораниле - каже Синиша Остојић.

Из факултетских винограда до половине августа већ су обрани совињон блан, пино блан, пино ноар. По свој прилици од недеље креће и грашац да се скида, јер, како каже Остојић, нема више шта да се чека. Шећери су достигли 22, 23 и више процената. Добра околност је што је грожђе накупило пожељну сласт, а и киселине су добре, што обећава по Остојићевим речима, солидан квалитет. Да ли ће се убрзано сазревање одразити на ароматска својства вина, Остојић каже да ћемо то сазнати када их винари зготове.

- Не може се још ништа тврдити - каже он. - Винари су на потезу. Све зависи од сорте до сорте. Док не буде готово вино, тешко је рећи. Шира је солидног квалитета, то говоре киселине које су добре и за које смо сви очекивали да ће бити много мање. Киселине су кичма вина. Вино је живо док су му живе киселине. Чим се оне изгубе, вино умире. Вино је жив организам и има своје фазе развоја као и ми. Кад дође да пика, онда полако почиње да пада и у једном моменту умре. Сорте различито реагују на климатска дешавања. Као енологу врло занимљиво ми је све ове године. Пратим и покушавам да објасним о чему је реч и зашто се догађа - каже Синиша Остојић.

Став стручњака када су климатске промене у питању јесте да произвођачи генерално треба да размишљају о избору биљних врста и да одлуку о томе шта ће да гаје донесу узимајући у обзир температуре и остале параметре.

- Евидентно је да је зе последњих двадесетак година много тога другачије, али када се каже да се клима променила, мени то звучи као прејака реч -  истиче Остојић. - Не треба заборавити да постоје дванаестогодишњи циклуси. Попут ове, сушна је била и 2012. Ове године би требало да се заврши тај дванаестогодишњи сунчани циклус. Ако је судити по томе, требало у наредних неколико година да имамо блаже сушне године и да нису екстремне. У сваком случају, морамо да обратимо пажњу на све узимајући у обзир ово што се дешава. По мом мишљењу, реч је ипак о екстремном сплету околности, почев од благе зиме преко два топлотна таласа. То је допринело да буду високи шећери и да се све убрза максимално.

По Остојићевом мишљењу, шта год узрок био, виноградари треба да обрате пажњу на систем виноградарења, али и сортимент.

- Када је Карловчанин Радмило Роша Димитријевић 1999. посадио каберне совињон на Ешиковцу, сви су му говорили да је луд. Ја сам сад спреман озбиљно да се посвађам ако неко каже да на Фрушкој гори не могу да се произведу добра црвена вина од кабернеа. Грашавц нам је најрспрострањенија сорта и он се показао као стабилна сорта, која подноси свакојаке екстреме. У сваком случају, морамо да мењамо понешто у виноградарењу. Мало више пажње треба обратити на зелене операције, исхрана треба да буде мало оптималнија, да се више влаге сачува у земљишту да би лоза могла да изгура овакве периоде. Киша која је у јулу пала у Карловцима била је пун погодак за лозу и она не пати нешто пуно због суше. Али није свуда тако - указује Остојић.

Совињон блан, траминац, петра, непланта, панонија, тамјаника из винограда Предрага Бајила већ су у преради. Овај успешни карловачки виноградар и воћар са око 40 ха под лозом и воћем, рачуна да ће и каберне совињон, који је сорта из треће епохе, брати отприлике месец дана раније у односу на лане, а скидао га је почетком октобра.

- Ми ћемо можда за пет до десет година када се осврнемо на садашњу ситуацију рећи да је била добра - каже Бајило. - Можда ћемо тада имати и дужи период са температуром изнад 40 степени него што је сада.  Дефинитивно долазе топлији дани, а нама остаје да се прилагођавамо ситуацији. И воће сам раније обрао него иначе, јер је и оно поранило. Остала су стабла да се боре за себе, али се види по листовима да је та борба жестока.

Као једно од решења у оваквим екстремно топлим периодима Бајило види наводњавање, иако је оно као уосталом и све у тој бранши, велика инвестиција за произвођаче, али и за државу.  По његовој рачуници, копање бунара на Фрушкој гори са пумпом инвестиција је од око 25.000 евра не рачунајући разграњавање по парцели. На држави је, како каже, да обезбеди струју, пошто се уз помоћ нафте не исплати покретати пумпе.

Енолог у винарији Петровић у Сремским Карловцима Александар Добренов иза себе има 15 берби и каже да се никада до сада није десило да се 12 . августа бере грожђе и да су алкохоли између 12,7 до 13 одсто. „Ни старији енолози не памте такав случај. Моја најранија берба била 23-24. августа 2011. када је година била такође веома топла”, каже Добренов и додаје помало у шали „или ћемо морати сортимент или земљу да мењамо“.

Зорица Милосављевић