ГЉИВЕ МОГУ ДА ПОМОГНУ У РЕШАВАЊУ ПРОБЛЕМА ПЛАСТИЧНОГ ОТПАДА Коначно нешто што нагриза неуништиву пластику

Анализа на језеру Штехлин у североисточној Немачкој о томе како микрогљиве успевају на некој пластици без другог извора угљеника је показала да су неке од њих способне да разграђују синтетичке полимере, рекао је вођа научног тима на Институту Либниц Ханс Петер Гросарт.

''Највише изненађујуће откриће да наше гљиве могу да расту искључиво на неким од синтетичких полимера, па чак и да формирају биомасу“, рекао је Гросарт за Ројтерс ТВ.

Он сматра да би микроби који уништавају пластику могли да се користе у постројењима за пречишћавање отпадних вода или другим објектима са контролисаним условима.

Међутим, упозорио је да је мало вероватно да ће гљиве бити решење за заустављање глобалне поплаве отпада.

''Дефинитивно треба да покушамо да испустимо што је могуће мање пластике у животну средину. Пластика је направљена од фосилног угљеника и ако је печурке разграђују, није другачије од нас да сагоревамо нафту или гас и испуштамо ЦО2 у атмосферу“, рекао је научник.

Од 18 одабраних сојева гљивица, четири су се показала посебно "гладним", што значи да могу ефикасно да искористе пластику, посебно полиуретан који се користи за прављење грађевинске пене.

Полиетилен, који користи у пластичним кесама и амбалажама, спорије се разградио у току анализе, а микропластика од хабања гума била је најтежа, углавном због адитива попут тешких метала.

Гросарт је рекао да верује да је способност гљивица да искористе пластику адаптација на огромне количине пластичног угљеника у животној средини, али активност ензима у великој мери зависи од спољашњих услова, као што су температура или микронутријенти.

Око 390 милиона тона пластике произведено је широм света у 2021. годиние, у односу на 1,7 милиона тона из 1950, показују подаци удружења произвођача пластике Пластицс Еуропе.

Иако је стопа рециклаже порасла у последњих неколико година, мање од 10 одсто пластичног отпада се рециклирају широм света, пише британска агенција.