ОД РЕЦИКЛАЖЕ КОРИСТ И ПРИВРЕДНА И ЕКОЛОШКА Отпад није ђубре већ шанса да зарадимо 100 милиона евра годишње
Кад схватимо да отпад није ђубре, моћи ћемо да зарадимо и 100 милиона евра годишње. Елем, у Србији се годишње произведе око 2,8 милиона тона отпада, а само 15 одсто се искористи.
У Бечу су одавно схватили драгоценост отпада из којег производе струју и грејање, у Италији се мафија отимала за контролу смећа, а код нас пластичне боце завршавају у рекама, депоније су све пуније па свремена на време букне пожар, а уместо да ватра послужи за грејање, дим загађује животну средину…
„Годишње губимо више од 100 милиона евра зато што не рециклирамо и зато што не стварамо нову вредност из онога што се може поново употребити и немамо оних решења која су потребна нашој индустрији. У таквом хаварисању, када квантификујете 100 милиона евра кроз километре путева или кроз клиничке центре, школе, обданишта, дођете до тога да смо ми превише бахати када је у питању управљање отпадом”, наводи Славиша Митровић из Привредне коморе Србије.
Хотели, ресторани, трговачки ланци су међу највећим произвођачима амбалажног и комуналног отпада. Његово уништавање плаћају по квадрату, а не по килограму, што би им, кажу, било исплативије.
Та одредба ускоро би могла да се промени, најављује ресорно министарство. Кажу и да је индустрија за посебне токове отпада - електричних и електронских апарата, гуме, отпадног уља - добро развијена, због државних подстицаја.
Многе земље Европске уније су забраниле извоз попут Хрватске, а Мађарска је управљање отпадом дала под концесију. За то време, показују подаци Агенције за заштиту животне средине, парадоксално, Србија годишње извезе 250.000 тона отпадног гвожђа и исто толико увезе.
„Србија нема депонијску таксу која би могла да надомести нову стимулацију да вам се више исплати да то рециклирате и поново употребите него да га одбаците. Кључан фактор је да грађани буду стимулисани тиме што ће бити одговорни према процесу, али за то треба нова инфраструктура у Србији”, каже Славиша Митровић из Привредне коморе Србије.
„Оно што радимо у наредном периоду је да изградимо регионалне рециклажне центре, који ће имати разна постројења за механичко биолошки третман управо како бисмо из тог отпада из домаћинства успели да извучемо све оно што је ресурс и како бисмо даље могли да усмеримо ка рециклажној индустрији. Оно што је нашој рециклажној индустрији важно је да буде добра сакупљачка мрежа и да све што постане отпад на крају постане ресурс како би они то даље третирали”, каже Сандра Докић из Министарства за заштиту животне средине.
Е. Д. Н.