ШТА НЕ СМЕТЕ ДА РАДИТЕ КАД СТЕ НА БОЛОВАЊУ: Иако вас закон штити, ови потези могу да вам ДОНЕСУ ОТКАЗ
Боловање се односи на период када запослени због болести или повреде није у могућности да обавља своје радне обавезе и користи право на одсуство с посла, и радник је у овом периоду заштићен законом од отказа.
Ипак, постоје ситуације у којима ипак, може доћи до окончања радног односа, што је за Курир објаснио адвокат Озрен Словић.
1. Злоупотреба боловања
– Злоупотреба права на боловање представља повреду радне обавезе, односно, разлог због којег послодавац може дати отказ запосленом – рекао нам је Словић.
Шта представља злоупотребу боловања?
Како је објашњено, под злоупотребом боловања подразумева се ситуација када се запослени налази на боловању, иако је способан за рад или обављање посла или предузимање других радњи које не морају бити у вези с послом, а којима спречава своје оздрављење, односно погоршава своје здравствено стање и тиме утиче на продужетак боловања.
Злоупотребом права на боловање се не сматра, примера ради, а према једној пресуди Врховног касационог суда, када запослени одсуство са посла користи ради обављања одређених активности, којима не спречава своје оздрављење и не погоршава здравствено стање.
Послодавац вас може послати да урадите додатне анализе, како би се утврдило стварно стање
– Послодавац може запосленог да упути на одговарајућу анализу у овлашћену здравствену установу коју одреди послодавац, о свом трошку, ради утврђивања околности злоупотребе боловања или да утврди постојање наведених околности на други начин у складу са општим актом – рекао нема је Словић.
Ако послодавац тражи, запослени мора да иде
Одбијање запосленог да се одазове на позив послодавца да изврши анализу сматра се непоштовањем радне дисциплине у смислу Закона о раду.
– Резултати те анализе могу да послуже као разлог за подношење захтева надлежном здравственом органу ради утврђивања здравствене способности запосленог, односно код филијале Републичког фонда за здравствено осигурање, тако што ће или приговорити на налаз изабраног лекара, или поднети захтев за поновну оцену разлога боловања или затражити вештачење медицинско од стране РФЗО-а – појаснио нам је адвокат.
Наравно, овде треба имати у виду да се неоправдано „малтретирање“ запослених који су на оправданом боловању, може под одређеним околностима подвести и под мобинг, што послодавцима може направити проблеме.
2. Недоношење дознака
– Обавеза запосленог је да најкасније у року од три дана од почетка боловања достави послодавцу тзв. дознаке, у супротном, недостављање дознака може бити разлог за отказ уговора о раду – објаснио је адвокат Словић.
Да ли послодавац има право да вас зове телефоном, и проверава да ли сте код куће у току боловања?
– Наравно да нема право, и Врховни суд је заузео такав став. Боловање се отвара уз налаз лекара, а ако се у то сумња, јасно је прописана процедура, и ништа мимо тога није дозвољено – истакао је Словић.
Боловање током годишњег одмора
– Ако запослени оде на годишњи одмор, па отвори боловање, дани боловања му се не рачунају у годишњи одмор и може по истеку боловања да настави коришћење годишњег одмора.
Накнада током боловања
Износ накнаде зараде за време боловање се исплаћује у износу од 65 одсто по просечне зараде у prеthodnih 12 месеци пре месеца у којем је наступило боловање.
– Ако је боловање због повреде на раду или професионалне болести, боловање се исплаћује 100 одсто просечне зараде у prеthodnih 12 месеци. Боловање, иако је прописано да се исплаћује 65 одсто никада не сме ићи испод минималца – истакао је адвокат и додао:
– Отказ се не може дати због тога што је неко на боловању, али са друге стране то не значи да отказ не може да се добије за време боловања, може, али разлог отказа не може да буде боловање, већ нека повреда радне обавезе или дисциплине која је настала пре отварања боловања, и наравно, уз поштовање законске процедуре.
Дневник, Курир
