ŠTA NE SMETE DA RADITE KAD STE NA BOLOVANJU: Iako vas zakon štiti, ovi potezi mogu da vam DONESU OTKAZ
Bolovanje se odnosi na period kada zaposleni zbog bolesti ili povrede nije u mogućnosti da obavlja svoje radne obaveze i koristi pravo na odsustvo s posla, i radnik je u ovom periodu zaštićen zakonom od otkaza.
Ipak, postoje situacije u kojima ipak, može doći do okončanja radnog odnosa, što je za Kurir objasnio advokat Ozren Slović.
1. Zloupotreba bolovanja
– Zloupotreba prava na bolovanje predstavlja povredu radne obaveze, odnosno, razlog zbog kojeg poslodavac može dati otkaz zaposlenom – rekao nam je Slović.
Šta predstavlja zloupotrebu bolovanja?
Kako je objašnjeno, pod zloupotrebom bolovanja podrazumeva se situacija kada se zaposleni nalazi na bolovanju, iako je sposoban za rad ili obavljanje posla ili preduzimanje drugih radnji koje ne moraju biti u vezi s poslom, a kojima sprečava svoje ozdravljenje, odnosno pogoršava svoje zdravstveno stanje i time utiče na produžetak bolovanja.
Zloupotrebom prava na bolovanje se ne smatra, primera radi, a prema jednoj presudi Vrhovnog kasacionog suda, kada zaposleni odsustvo sa posla koristi radi obavljanja određenih aktivnosti, kojima ne sprečava svoje ozdravljenje i ne pogoršava zdravstveno stanje.
Poslodavac vas može poslati da uradite dodatne analize, kako bi se utvrdilo stvarno stanje
– Poslodavac može zaposlenog da uputi na odgovarajuću analizu u ovlašćenu zdravstvenu ustanovu koju odredi poslodavac, o svom trošku, radi utvrđivanja okolnosti zloupotrebe bolovanja ili da utvrdi postojanje navedenih okolnosti na drugi način u skladu sa opštim aktom – rekao nema je Slović.
Ako poslodavac traži, zaposleni mora da ide
Odbijanje zaposlenog da se odazove na poziv poslodavca da izvrši analizu smatra se nepoštovanjem radne discipline u smislu Zakona o radu.
– Rezultati te analize mogu da posluže kao razlog za podnošenje zahteva nadležnom zdravstvenom organu radi utvrđivanja zdravstvene sposobnosti zaposlenog, odnosno kod filijale Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, tako što će ili prigovoriti na nalaz izabranog lekara, ili podneti zahtev za ponovnu ocenu razloga bolovanja ili zatražiti veštačenje medicinsko od strane RFZO-a – pojasnio nam je advokat.
Naravno, ovde treba imati u vidu da se neopravdano „maltretiranje“ zaposlenih koji su na opravdanom bolovanju, može pod određenim okolnostima podvesti i pod mobing, što poslodavcima može napraviti probleme.
2. Nedonošenje doznaka
– Obaveza zaposlenog je da najkasnije u roku od tri dana od početka bolovanja dostavi poslodavcu tzv. doznake, u suprotnom, nedostavljanje doznaka može biti razlog za otkaz ugovora o radu – objasnio je advokat Slović.
Da li poslodavac ima pravo da vas zove telefonom, i proverava da li ste kod kuće u toku bolovanja?
– Naravno da nema pravo, i Vrhovni sud je zauzeo takav stav. Bolovanje se otvara uz nalaz lekara, a ako se u to sumnja, jasno je propisana procedura, i ništa mimo toga nije dozvoljeno – istakao je Slović.
Bolovanje tokom godišnjeg odmora
– Ako zaposleni ode na godišnji odmor, pa otvori bolovanje, dani bolovanja mu se ne računaju u godišnji odmor i može po isteku bolovanja da nastavi korišćenje godišnjeg odmora.
Naknada tokom bolovanja
Iznos naknade zarade za vreme bolovanje se isplaćuje u iznosu od 65 odsto po prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupilo bolovanje.
– Ako je bolovanje zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti, bolovanje se isplaćuje 100 odsto prosečne zarade u prethodnih 12 meseci. Bolovanje, iako je propisano da se isplaćuje 65 odsto nikada ne sme ići ispod minimalca – istakao je advokat i dodao:
– Otkaz se ne može dati zbog toga što je neko na bolovanju, ali sa druge strane to ne znači da otkaz ne može da se dobije za vreme bolovanja, može, ali razlog otkaza ne može da bude bolovanje, već neka povreda radne obaveze ili discipline koja je nastala pre otvaranja bolovanja, i naravno, uz poštovanje zakonske procedure.
Dnevnik, Kurir