НЕ СЕЋАМ СЕ ЖИВОТА ПРЕ ДРУШТВЕНИХ МРЕЖА Инфлуенсерка Барби Африка о негативним коментарима и притиску јавности
Најпопуларнија Тиктокерка Барбара Миленковић, познатија као Барби Африка, на инфлуенс сцену ступила је још 2015. године отворивши свој Јутјуб канал.
Након што је отворила и Тикток, постала је омиљена личност публике на тој друштвеној мрежи, где је тренутно прати вртоглавих 3,7 милиона корисника. Приказујући свој живот кроз видео снимке, Барбара плени харизмом и искреношћу, а, како и сама каже, потпуно је прихватила „улогу” Барби Африке, те је иста особа како на екрану тако и у приватном животу. Осим тога што је инфлуенсерка, Барби се опробала и у музичким водама, а њена публика сваки пут нестрпљиво ишчекује нову песму. У интервјуу за „Дневников” ТВ магазин ова млада и популарна девојка открива детаље свог живота и каријере на друштвеним мрежама.
Шта је био разлог вашег покретања Јутјуб канала 2015. године и због чега сте одлучили да, четири године након тога, покренете и Тикток?
– Искрено, нисам имала никакав циљ на почетку. Кренула сам са снимањем када сам имала тринаест година зато што ми је било забавно, а баш због тога сматрам и да сам успела. У животу је битно да волите то што радите и да се осећате лепо, све остало дође само.
Како сте реаговали када сте видели да на Тиктоку постајете све популарнији и да ли сте то очекивали када сте започели каријеру инфлуенсерке?
– Па мислим да се сви осећају прелепо када виде да напредују у свом послу.
Захвална сам што су ми толика подршка и што се радују исто колико и ја, можда чак и више. Очекивала сам велики успех наравно, јер ако се за нешто трудиш свакодневно успех је загарантован.
Како је изгледао ваш живот пре друштвених мрежа и на који начин су оне, било позитивно или негативно, утицале на ваш живот и на вас као личност?
– Најискреније се ни не сећам толико, с обзиром на то да снимам девет година и некако ми је све то постало нормално. Можда ми је сада само лакше да се уклопим у неко друштво и кренем да причам са људима, јер сам раније била јако стидљива, а сада, где год да дођем углавном ме сви знају и јаве ми се и ја само наставим конверзацију са њима.
С обзиром на то да сте узор многим девојчицама, које су то вредности којима се противите и које могу имати лош утицај на младе, а које неки инфлуенсери често промовишу у свом контенту?
– Не знам шта бих вам рекла, не желим некога да увредим, јер свако снима шта жели, а и свако бира шта ће да гледа. Родитељи су ти који треба да васпитају своје дете и да му кажу кога сме, а кога не сме да гледа и какав садржај они подржавају, а какав не.
Ко је Барбара Миленковић иза камере и по чему се она разликује од Барби Африке, а шта је нешто што ваши пратиоци никада не би могли да закључе о вама на основу ваших налога на друштвеним мрежама?
– Толико дуго сам већ Барби Африка да сам већ потпуно ушла у ту „улогу” и приватно. Стално снимам свој живот и моји пратиоци могу да имају осећај као да живе са мном. Једино имам неке форе са пријатељима које су јако смешне и сви ми кажу да сам јако духовита уживо, али не објављујем их јавно, јер не знам како би то људи прихватили, а и желим да останем професионална. Није то нешто толико страшно, него више шале на мој рачун и на рачун мојих пријатеља, које углавном само ми разумемо.
Са већом популарности долази и много позитивних, али и негативних коментара, а ви сте једном приликом рекли да вас је породица научила како да игноришете ту негативност. Мислите ли да инфлуенсери имају ту одговорност да шире свест о дигиталном насиљу и колику улогу ту, по вашем мишљењу, игра породица?
– Као што сам раније рекла, мени је јако драго што они мене подржавају у свему овоме, али са временом научите да вас коментари не дотичу. Ако вам је лакше само немојте да их читате или блокирајте људе да олакшате и њима и себи. Схватите да вам никада особа која је задовољна собом не би написала нешто лоше, јер те особе гледају само свој живот, ове друге коментаришу вас да би њима било лакше. Потрудите се да будете ова прва.
Као најпопуларнија Тиктокерка, осећате ли притисак да стално будете активни и јесте ли некада пожелели да се потпуно искључите са друштвених мрежа, те да се у потпуности посветите некој другој каријери?
– Имам моменте када не снимам, што је потпуно нормално, јер свима нама треба одмор, али и на том „одмору” размишљам шта бих могла следеће да снимам. Не волим да снимам на силу, само када стварно уживам у томе, јер би публика то препознала.
Шта бисте поручили младима који одрастају уз друштвене мреже? Када је потребно користити друштвене мреже, а када је у реду дистанцирати се од њих?
– Мислим да је њима много теже, јер деца која се сада рађају неће знати за живот без телефона. Ја сам свој први телефон добила у, ја мислим, трећем или четвртом разреду, али тада си могао само да играш неколико игрица и да слушаш музику. Имала сам стварно прелепо детињство, сећам се свих игара које сам играла са пријатељима по цео дан у кварту, па би нас родитељи звали преко прозора само да нам баце сендвиче и онда бисмо наставили да играмо школице, жмурке, лопове и жаце или нешто друго. Поручила бих им да остану деца што дуже и да не покушавају пребрзо да одрасту. Живот је прелеп и кад си старији и кад си млађи, али све ће доћи у своје време, живите у складу са својим годинама.
Ивана Јапунџа
