КАКО ПРОМЕНА КЛИМЕ УТИЧЕ НА ПОЉОПРИВРЕДУ Суша све чешћа, усеве туче крупнији град; Најугроженија је производња кукуруза

Суша, олује, обилне падавине нису једине последице, већ климатске промене узрокују продужење дана, а масовно отапање поларног леда преобликује Земљу, показале су најновије анализе. Тренутно климатске промене утичу на продужење дана за милисекунду у веку, али то је довољно да потенцијално поремети  интернет, финансијске трансакције и ГПС навигацију, тврде научници. Такође, дужина дана утиче и на развој биљака, а тиме и пољопривреду.

"Топљење гренландског и антарктичког леда због глобалног загревања редистрибуира воду која је вековима била на високим географским ширинама у светске океане, што доводи до више воде у морима ближе екватору. То чини Земљу спљоштенијом, успорава њену ротацију и продужава трајање дана", кажу научници а преноси британски Гардијан.

Једна промена условљава другу и настају несагледиве последице на дуже стазе. Последице климатских промена све више осећа и Србија и то не на дуже стазе већ и сада. Климатолог и професор на Пољопривредном факултету у Земуну др Ана Вуковић Вимић изјавила је за РТС да смо некада имали једну сушу на сваких 10 година, а сада чак пет, и да их можемо очекивати још више. Наредне деценије, сматра она, имаћемо бар две суше високог интензитета, какве памтимо из 2012, 2017. и 2022. године. Велики проблем правиће и вода, а за величину града каже да је од зрна лешника догурала до тениске лоптице. Због климатских промена биће учесталије и јаке олује.

"Све је већа климатска варијабилност, односно смена сушних периода и периода са све јачим падавинама. Смањују се дани са малим и умереним падавинама, а удео количине кише која падне током екстремних падавина већ је порастао преко 100 одсто. То је нешто што можемо очекивати да ће се повећавати засигурно до средине 21. века, а касније већ зависи од успешности глобалне политике за смањење емисија гасова са ефектом стаклене баште", каже Ана Вуковић Вимић.

Климатске промене погодиле су и водне ресурсе, па морамо правити вештачке акумулације како би заливни системи били одрживи. Професорка климатологије додаје да програм прилагођавања указује на то да ћемо морати да мењамо начин на који производимо храну.

"Што се тиче ратарства, најпогођенија је производња кукуруза. Изгледа да наши услови више нису погодни за те високе фао-групе због све сушнијег лета и све дужих периода са екстремним падавинама. Акценат је на промени начина производње, укључивањем најновијих сазнања, а не толико на промени наше структуре производње, јер доста зависимо и од тржишта", изјавила је Вуковић Вимић.

Шест економија Западног Балкана треба заједно да уложе најмање 37 милијарди долара током наредне деценије како би адекватно заштитиле грађане и имовину од све већих штетних утицаја климатских промена, закључак је регионалног Извештаја о климатским променама и развоју  Светске банке који је јуче објављен.

Економије Западног Балкана треба да повећају отпорност на климатске промене како би заштитиле грађане и подстакле привредни раст, наводи се у извештају Групе Светске банке. Како је наведено, спровођење адекватних мера у циљу одговора на климатске промене могло би донети огромну корист Западном Балкану. Ова улагања помогла би да се избегну губици људских живота, имовине и продуктивности, али и да се подстакне привредни раст.

Д.У.