overcast clouds
11°C
16.09.2024.
Нови Сад
eur
117.04
usd
105.4414
Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

Технолошки факултет у научном пројекту: Римска граница на Дунаву 2000 година касније

05.12.2020. 16:24 16:27
Пише:
Извор: pixabay.com

У научно-истраживачком пројекту „Мортар Десигн фор Цонсерватион - Данубе Роман Фронтиер 2000 Years Афтер (МоДеЦо2000) - Дизајн малтера за конзервацију - Римска граница на Дунаву 2000 година касније”, свој значајан допринс даје Технолошки факуклтет Нови Сад.

Пројекат траје од 2020. до 2022. године и финансира се из програма ПРОМИС, Фонда за науку Републике Србије.

Овај научни пројекат бави се истраживањем римских малтера на делу дунавског лимеса на територији Републике Србије. Мултидисциплинарно истраживање МоДеЦо2000 огледа се у повезивању архитектонског и археолошког контекста, начина експлоатације и обраде сировина, као и технологије израде грађевинских материјала.

Како наводе из тима Технолошког факултета, пројекат има специфичне циљеве, међу којима је развој научне базе података из области археологије, архитектуре, науке о конзервацији, технологије, геологије и хемије. У оквиру пројекта креираће се и сет препорука и мера заштите за очување будућег Унесковог добра „Фронтиерс оф the Роман Емпире - Данубе Лимес ин Сербиа„, као дела номинационог досијеа за Унескову Листу светског наслеђа, на основу смерница ИЦОМОС–а.

Значајно је да се истраживања на територији српског дела некадашњег дунавског лимеса могу проширити и на друга римска налазишта, али и на она из каснијих историјских периода, како у Србији, тако и у региону.

Носилац пројекта је Археолошки институт, а спроводи га заједно са Технолошким факултетом Нови Сад и Институтом за испитивање материјала, Београд.

Чланови истраживачког тима са Технолошког факултета су проф. др Јоњауа Раногајец и доц. др Снежана Вучетић, са Катедре за инжењерство материјала.

        В. Ц.

Аутор:
Пошаљите коментар