ФОРУМ 02. ПАНЕЛ ДИСКУСИЈА „ЗЕЛЕНА ЕНЕРГЕТИКА – ЗА ОДРЖИВИЈУ БУДУЋНОСТ“ Не треба се плашити нових технологија, користимо све најбоље што постоји
У кинеској филозофији постоји изрека: „Слаб човек у свакој промени види ризик, а снажан и паметан човек у свакој прилици види могућност и потенцијални развој“ – рекао је Иван Дмитриев, директор Функције за ХСЕ у компанији НИС, која је, заједно с „Новостима“, у Ботаничкој башти Јевремовац организована панел дискусију „Зелена енергетика – за одрживију будућност“.
– Мој би био савет да се у овом нестабилном времену не плашимо нових технологија, користимо све најбоље што постоји и стварно гледамо на све те изворе као на нове опције и нове могућности.
А о новим опцијама управо се и разговарало, пошто су у фокусу панела били модели развоја енергетике у Србији који се ослањају на „зелену технологију“ и одрживом развоју, одговоран однос према природним ресурсима, као и изналажење најбољих решења за грађане и привреду у спровођењу зелене транзиције
Наша земља планира да до 2030. године спроводи до 40 одсто електричне енергије из обновљивих извора. Каква је тренутна ситуација?
- Коришћење обновљивих извора енергија представља значајно повећање сигурности снабдевања Србије сопственим енергентима - рекао је професор др Милош Бањац, с Машинског факултета у Београду, генерални секретар Српског комитета Светског савета за енергију. - Србија је до сада користила лигнит и водотокове за производњу електричне енергије, као и велике количине биомасе и на тај начин је обезбеђивала из сопствених извора 80 посто укупне енергије. До сада је 30 посто одлазило на нафту и гас, а сада ћемо бити потпуно зависни од увоза. Енергија и енергетски систем је кичма развоја сваке привреде и важно је обезбедити сигурне изворе. Наравно, класичних извора има још увек довољно, за Србију још неких 40 година што се тиче лигнита и важно је да се укључимо у светски трент и да се окрећемо што већем коришћењу нових извора енергије – соларној и енергији ветра.
Сара Павков, државна секретарка Министарства заштите животне средине, рекла је да је Нацрт стратегије развоја енергетике Републике Србије до 2030. с пројекцијама до 2050. резултат сарадње привреде, грађана, али и Министарства заштите животне средине и Министарства рударства и енергетике.
- Ми смо 2021. усвојили закон о климатским променама, што је тада био велики изазов јер се доносио и Закон о обновљивим изворима енергије и припремао стратешки документ – Национални енергетски климатски план. Уз велике изазове смо ми, у оквиру Стратегије ниско- угљеничког развоја, дефинисали конкретне мере за смањење емисије гасова с ефектом стаклене баште из свих грана привреде, који ће да утичу и на смањење емисије загађујућих материја које јако брину јавност – поручила је Павков.
-Компанија НИС реализује програм израде соларних панела на својим објектима, рекао је Иван Димитриев, директор Функције за ХСЕ у компанији НИС. – Добро се сећам када се пре четири године појавила идеја постављања тих панела, тада је звучала као нека фенси, тренди ствар. Сада смо потпуно сигурни да је ово важан аспект бизниса, да је будућност развоја фирме. Од 2022. поставили смо соларне панеле на 45 малопродајних објеката. Рок трајања тих панела је више од 25 година, поставили смо панеле и на Фабрику пијаће воде „Јазак“, и то нас је коштало мало више од пола милиона евра, и то је прва електрана веће снаге у власништву НИС-а која већ функционише. Планирамо да панеле поставимо и на наше административне зграде, складишта нафте и гаса, проширићемо и на бензинске станице. Имамо у плану и постављање панела за рачун НИСА тих панела и на административним зградама у градовима с којима радимо заједно у оквиру програма „Заједнице заједно“. Стратешки циљ НИС-а до 2030. године је да изгради соларне електране до 40MW.
- Ради се много и радиће се још више, како бисмо достигли циљеве које смо зацртали: да до 2030. сваки други мегават буде из обновљивих извора – рекао је Милан Мацура, в.д. директора Управе за финансирање и подстицање енергетске ефикасности Министарства рударства. – Прошле године смо први пут спровели аукције и имамо преко 700 MW које смо добили кроз саме аукције из ветра и солара и то је негде преко 1м2 милијарде евра инвестиције. Пуштено је доста соларних електрана, као и комерцијалних, као што је Соларна електрана у Лапову, која има инсталисану снагу 10 MW, ветропарк „Кривача“ који има преко 100 MW, мислим да је и привреда увидела значај и укључила се у овај тренд. Имамо и програме за домаћинства, са Светском банком, где покушавамо да уведемо у домове обновљиве изворе. Управа за енергетску ефикасност већ 14 година кроз фондове и из буџета Републике Србије спроводи јавне позиве, попут НИС-овог. Пријавило се преко 50 пројеката, што значи да је и локална самоуправа увидела значај обновљиваца, као и држава, приватне компаније. Мислим да сви заједно, кроз разне инвестиције и заштиту животне средине можемо да остваримо велики циљ, зацртан за крај 2030.
Ивана Радоичић