FORUM 02. PANEL DISKUSIJA „ZELENA ENERGETIKA – ZA ODRŽIVIJU BUDUĆNOST“ Ne treba se plašiti novih tehnologija, koristimo sve najbolje što postoji
U kineskoj filozofiji postoji izreka: „Slab čovek u svakoj promeni vidi rizik, a snažan i pametan čovek u svakoj prilici vidi mogućnost i potencijalni razvoj“ – rekao je Ivan Dmitriev, direktor Funkcije za HSE u kompaniji NIS, koja je, zajedno s „Novostima“, u Botaničkoj bašti Jevremovac organizovana panel diskusiju „Zelena energetika – za održiviju budućnost“.
– Moj bi bio savet da se u ovom nestabilnom vremenu ne plašimo novih tehnologija, koristimo sve najbolje što postoji i stvarno gledamo na sve te izvore kao na nove opcije i nove mogućnosti.
A o novim opcijama upravo se i razgovaralo, pošto su u fokusu panela bili modeli razvoja energetike u Srbiji koji se oslanjaju na „zelenu tehnologiju“ i održivom razvoju, odgovoran odnos prema prirodnim resursima, kao i iznalaženje najboljih rešenja za građane i privredu u sprovođenju zelene tranzicije
Naša zemlja planira da do 2030. godine sprovodi do 40 odsto električne energije iz obnovljivih izvora. Kakva je trenutna situacija?
- Korišćenje obnovljivih izvora energija predstavlja značajno povećanje sigurnosti snabdevanja Srbije sopstvenim energentima - rekao je profesor dr Miloš Banjac, s Mašinskog fakulteta u Beogradu, generalni sekretar Srpskog komiteta Svetskog saveta za energiju. - Srbija je do sada koristila lignit i vodotokove za proizvodnju električne energije, kao i velike količine biomase i na taj način je obezbeđivala iz sopstvenih izvora 80 posto ukupne energije. Do sada je 30 posto odlazilo na naftu i gas, a sada ćemo biti potpuno zavisni od uvoza. Energija i energetski sistem je kičma razvoja svake privrede i važno je obezbediti sigurne izvore. Naravno, klasičnih izvora ima još uvek dovoljno, za Srbiju još nekih 40 godina što se tiče lignita i važno je da se uključimo u svetski trent i da se okrećemo što većem korišćenju novih izvora energije – solarnoj i energiji vetra.
Sara Pavkov, državna sekretarka Ministarstva zaštite životne sredine, rekla je da je Nacrt strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2030. s projekcijama do 2050. rezultat saradnje privrede, građana, ali i Ministarstva zaštite životne sredine i Ministarstva rudarstva i energetike.
- Mi smo 2021. usvojili zakon o klimatskim promenama, što je tada bio veliki izazov jer se donosio i Zakon o obnovljivim izvorima energije i pripremao strateški dokument – Nacionalni energetski klimatski plan. Uz velike izazove smo mi, u okviru Strategije nisko- ugljeničkog razvoja, definisali konkretne mere za smanjenje emisije gasova s efektom staklene bašte iz svih grana privrede, koji će da utiču i na smanjenje emisije zagađujućih materija koje jako brinu javnost – poručila je Pavkov.
-Kompanija NIS realizuje program izrade solarnih panela na svojim objektima, rekao je Ivan Dimitriev, direktor Funkcije za HSE u kompaniji NIS. – Dobro se sećam kada se pre četiri godine pojavila ideja postavljanja tih panela, tada je zvučala kao neka fensi, trendi stvar. Sada smo potpuno sigurni da je ovo važan aspekt biznisa, da je budućnost razvoja firme. Od 2022. postavili smo solarne panele na 45 maloprodajnih objekata. Rok trajanja tih panela je više od 25 godina, postavili smo panele i na Fabriku pijaće vode „Jazak“, i to nas je koštalo malo više od pola miliona evra, i to je prva elektrana veće snage u vlasništvu NIS-a koja već funkcioniše. Planiramo da panele postavimo i na naše administrativne zgrade, skladišta nafte i gasa, proširićemo i na benzinske stanice. Imamo u planu i postavljanje panela za račun NISA tih panela i na administrativnim zgradama u gradovima s kojima radimo zajedno u okviru programa „Zajednice zajedno“. Strateški cilj NIS-a do 2030. godine je da izgradi solarne elektrane do 40MW.
- Radi se mnogo i radiće se još više, kako bismo dostigli ciljeve koje smo zacrtali: da do 2030. svaki drugi megavat bude iz obnovljivih izvora – rekao je Milan Macura, v.d. direktora Uprave za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti Ministarstva rudarstva. – Prošle godine smo prvi put sproveli aukcije i imamo preko 700 MW koje smo dobili kroz same aukcije iz vetra i solara i to je negde preko 1m2 milijarde evra investicije. Pušteno je dosta solarnih elektrana, kao i komercijalnih, kao što je Solarna elektrana u Lapovu, koja ima instalisanu snagu 10 MW, vetropark „Krivača“ koji ima preko 100 MW, mislim da je i privreda uvidela značaj i uključila se u ovaj trend. Imamo i programe za domaćinstva, sa Svetskom bankom, gde pokušavamo da uvedemo u domove obnovljive izvore. Uprava za energetsku efikasnost već 14 godina kroz fondove i iz budžeta Republike Srbije sprovodi javne pozive, poput NIS-ovog. Prijavilo se preko 50 projekata, što znači da je i lokalna samouprava uvidela značaj obnovljivaca, kao i država, privatne kompanije. Mislim da svi zajedno, kroz razne investicije i zaštitu životne sredine možemo da ostvarimo veliki cilj, zacrtan za kraj 2030.
Ivana Radoičić