И ВОДИТЕЉИ РТС-а СВИМ СРЦЕМ УЗ СРПСКЕ ОЛИМПИЈЦЕ! ДРАГАНА КОСЈЕРИНА ПЕРДУВ И НЕНАД ЂУРОВИЋ анализирају све спортске догађаје из Париза у емисији „КАПИЈЕ ТРИЈУМФА”, па поручују: „Не трудимо се да сакријемо узбуђење”

Већ у првој емисији, у суботу, 27. јула, па све до краја Олимпијаде, овај двојац анализираће сва дешавања на терену, а надају се и да ће заједно славити успех наших спортиста.

У заједничком интервјуу за „Дневников” ТВ магазин Драгана и Ненад откривају детаље ове емисије, чији ће бити домаћини.

Будући да многе телевизије припремају специјалне телевизијске емисије посвећене Олимпијади, шта мислите по чему ће се ваша - „Капије тријумфа” издвојити?

Ненад: Специјалну дневну емисију посвећену Олимпијским играма моћи ћемо да пратимо само на РТС. Издвајамо се од осталих који ће се бавити том темом пре свега по томе што је РТС од Европског првенства увео у студио виртуелну стварност, па ће тако и ова наша емисија обиловати сценама које алудирају на Париз - и то не само у студију где смо Драгана и ја, већ и у другом, у којем ћемо приказивати графике које се баве анализом статистике и представљати занимљивости из Париза. Свакако, наша емисија се издваја и по шармантној Драгани Косјерини Пердув.

Како ће изгледати емисија и шта то припремате гледаоцима РТС-а за ове Олимпијске игре у Паризу?

Драгана: Тим новинара РТС-а ће извештавати и уживо са лица места, те ћемо сваке вечери имати укључења из Париза у којима ћемо говорити о свему што прати Игре, како на борилиштима и теренима, тако и око њих. У студију ћемо колега Ненад и ја угостити некадашње шампионе, репрезентативце и стручне консултанте, који ће својим коментаром испратити резултате. Колегиница Марина Шистов Милићевић и колега Стефан Поповић свакодневно ће припремати посебан сегмент емисије -  „занимљивости” које нису нужно у вези са спортским темама, јер су Олимпијске игре друштвени феномен који треба сагледати и анализирати у ширем контексту. Емисије ће бити садржајне и забавне.

Будући да ћете, не први пут, бити водитељ овакве емисије, како се у живом преносу борите са сузбијањем и прикривањем емоција у тренуцима када наш наш тим губи или побеђује?

Драгана: Саставни део посла водитеља је да приступа професионално и објективно, ма о каквим темама да је реч у емисији. Међутим, природно је да тренутке велике колективне радости након успеха наших спортиста и све емоције које њих прате, гледаоци могу да виде и на нашим лицима, нити се трудимо да узбуђење сакријемо у разговорима и анализама. Када резултати нису онакви каквима се надамо, наша улога је да будемо подршка.

Ненад: Искрено, ово ће бити први пут да водим емисију која је посвећена ОИ. Био сам водитељ емисија које су биле у вези са кошарком, фудбалом, али никада нисам радио ОИ. Ово ће бити моје треће ОИ од када сам запослен на РТС, али никада нисам био централни водитељ. Емоције сузбијам тако што увек знам шта ми је посао - морам да будем професионалац и мислим да је најважније да чисту и праву информацију пренесете до гледаоца, што можете једино ако сте емоционално стабилни и мирни.

Са професионалне стране, који телевизијски пренос Олимпијских игара памтите као најспектакуларнији? 

Ненад: Не могу да кажем да је најспектакуларнији, али тренутак који сам најемотивније доживео је управо са тих поменутих Игара у Пекингу 2008. године. Остао сам будан до пола два-два те ноћи да бих испратио финалну трку на 100 метара у пливању делфин стилом и двобој Мајкла Фелпса и Милорада Чавића, уз коментар Радослава Симића од кога се и дан-данас најежим, тако да, можда ми је то онако остало најемотивније. Када сам схватио да је Чавић ипак „за нокат” остао без златне медаље, сећам се да сам плакао целу ноћ. Тада сам имао 18 година и све те успехе и неуспехе сам доживљавао као гледалац, јако емотивно.

Које спортске минуте које сте доживели пред камерама досад памтите као најузбудљивије и због чега?

Драгана: Сваки успех наших олимпијаца нама је пођеднако важан. Сваки учини да будемо поносни и захвални онима који нашу земљу представљају на такав начин. Спорт је увек узбудљив, динамичан, пун неочекиваних расплета.

Које су прве Олимпијске игре којих се сећате и да ли сте као дете волели да их пратите?

Ненад: Пошто сам ја 1990. годиште, не сећам се Барселоне ни Атланте. Мене прве успомене везују за ОИ у Сиднеју 2000. године за одбојкаше. Памтим њихову златну медаљу и онај чувени поен Вање Грбића. Јако сам волео да пратим ОИ, посебно у Пекингу 2008. - по мом мишљењу најлепше и најзанимљивије ОИ, на којима су учествовали, како се и данас испоставља, највећи спортисти свих времена: амерички „дреам теам" у коме су били Леброн Џејмс, Коби Брајант, Кармело Ентони... затим Федерер, Новак, Рафа Надал, Фелпс, Болт, Исинбајева... то су и даље највеће звезде својих спортова, а ето - прошло је 16 година од тих ОИ.

Ненаде, ваше колеге из спортске редакције дочараће нам атмосферу са Игара директно из Париза. Да ли ће вам недостајати одлазак на терен овога пута и шта вам је после година искуства већи изазов - рад на терену или у студију?

Ненад: Њихова локација је далеко од знаменитости Париза. Због посла им је битно да буду смештени надомак међународног прес центра, који је у Ле Буржеу, 90 км од Париза. Одатле ће моћи да нам директно пренесу атмосферу са борилишта и спортских локација, јер мислим да смо закупили коментаторске позиције за одбојку, ватерполо, атлетику, дакле на Сен Денију и за тенис на Ролан Гаросу.

Драгана, најавили сте на свом Инстаграму да се враћате коренима, будући да сте почели као спортска новинарка, што је мање познато нашој јавности. Колико вам пријају повремена враћања спортском новинарству и како се после толико времена припремате за овакав формат емисије, будући да спорт није део вашег сталног ангажмана на РТС-у?

Драгана: Када отворим врата Спортске редакције, осећам се као да сам ушетала у времеплов. У тој канцеларији сам припремала прве емисије пре тачно 10 година, када сам почела да радим на РТС. Као да сам отворила врата и „ушетала” у лето 2014. године. Лако се врате успомене на искуства која су ме обликовала. Врати ми се и неки младалачки занос и сетим се због чега волим свој посао. Увек сам волела да радим специјалне емисије које прате спортске манифестације. Окупљање целе редакције око тако великих пројеката носи посебну врсту енергије. Сви функционишемо као добро уигран тим и подстичемо једни друге. Тих дана „спољни свет” као да нестане. Сва пажња је усмерена на оно што се дешава на теренима и на програм који припремамо.

Какав успех предвиђате српским олимпијцима на предстојећим играма и чијим утакмицама се приватно највише радујете?

Драгана: Не волим да предвиђам и прогнозирам резултате и успехе. Ту смо да навијамо и подржимо све наше представнике. Већ сам пласман на Олимпијске игре је велики успех, то не треба заборавити. Сваки наредни корак и резултат који направе наши спортисти треба да буде дочекан као разлог за славље.

Ненад: Тешко је дефинисати шта је то успех.  Најпре је успех то што имамо 112 спортиста тамо, мислим да је то други највећи број српских спортиста на ОИ, чини ми се да смо у Лондону имали 119 или 120, тако да што се тиче самог успеха, не могу ништа да кажем. Могу да кажем шта бих ја волео, а волео бих да имамо двоцифрен број медаља, али и да имамо више од три златне медаље. То највише желим наравно Новаку Ђоковићу који би на тај начин крунисао једну, благо речено, изузетну каријеру јер, ето, само му недостаје златна медаља на ОИ, а сви знамо колико бисмо и ми и он то волели и како би било емотивно гледати га да пева химну Србије са златном медаљом на грудима. Лично ми је веома драго због одбојкаша који су два пута пропустили ОИ и ово је „задњи воз” тој генерацији да нешто учини, мада им је конкуренција изузетно јака, нисам сигуран да могу да дођу до медаље, али волео бих да догурају што даље!

Владимир Бијелић