БУДИТЕ ОПРЕЗНИ ПРИ РАЗГЛЕДАЊУ ПРОИЗВОДА НА ПИЈАЦИ Лом и направљена штета мора да се плати; Ево шта је неопходно да се утврди кривац
Куповање на бувљацима - на новосаском Најлону или било где другде - може се претворити и у немали инцидент, свађу па чак и у физички обрачун, уколико случајно купци поломе или оштете нешто од онога што се продаје на тезгама или по разним кутијама.
Питање које се намеће је да ли штета и у којим околностима мора да се плати.
Није ретко да се у продавницама или на пијачним тезгама из ко зна којег разлога, а најчешће због гужве, натрпаности, неспретности, сруши нешто с тезге или рафа, али треба рећи да није свеједно ко је то урадио - купац или трговац. То је и те како важно јер од тога зависи и накнада штете. Наравно, није неважно ни то како су производи били поређани, где су били остављени - за шта су најчешће одговорни трговци, али сигурно је да је од значаја и то како се купци понашају приликом куповине и на отвореном и у затвореним просторима, те је извесно да многе интересује ко сноси последице када до такве ситуације дође, односно када се неки производ оштети или потпуно уништи. Они што је добро знати је да свакако треба тражити да се утврди шта се десило да до оштрећења или уништења производа дође, али и то да ће, уколико је то урадио купац, и трошак ићи на његов рачун. Наравно, када се у одговорајућем поступку докаже да је он крив.
По речима правне саветнице у Удружењу за заштиту потрошача Војводине Маје Пушаре, такве ситуације нису ближе регулисане Законом о заштити потрошача, али постоје нека правила која се поштују.
- Уколико дође до ситуације да купац сломи или оштети неки производ, сруши производ на тезги или поред ње и при томе дође до потпуног уништења производа или умањења његове вредности, дужан је да надокнади штету која је при томе настала - каже Маја Пушара. - Наравно, за то мора постојати доказ, односно мора се утврдити да је до ситуације у којој је неки производ оштећен или уништен дошло кривицом купца. То се чини или на основу изјава сведока или прегледом видео снимака.
Наша саговорница указује да је поступак исти за сва продајна места - продавнице, тржне центре, пијаце, бувље пијаце...
Несумњиво је да купци морају да буду опрезни приликом боравка у куповини, било да је реч о тржним центрима или пијацама, како не би случајно закачили неку чашу, флашу, али и компјутер, телевозор, неки кућни апарат...
Јер, пошто је поступак исти за сва продајна места, исто се дешава и приликом надокнаде трошкова и сигуно је да није свеједно да ли се случајно сломи тегла краставаца од око 250 динара, флаша вина која може коштати и више од 20.000 динара, чаша од неколико стотина динара па до оних антикварних које вреде 100 евра... Није потребно ни говорити колико купца може да кошта неопрезна шетња или разгледања неких кућних апарата - од микесера и соковника до телевизора и компјутера.
У пракси се најчешће дешава да купац, који се нађе у ситуацији да је пролазећи нешто оборио, сломио или оштетио, буде збуњен том ситуацијом и погледом око себе тражи или оне који су видели шта се десило или оне који би му могли рећи шта да ради. Такође, најшеће је и да, уколико штета није велика, трговци пређу преко тога или је купац спреман да плати штету.
Наравно, има и других ситуација - да се купац који је нешто оборио, сломио или оштетио брзо склони и прави да се ништа није десило, као и оних у којима трговци/продавци када дођу до места догађаја кривицу пребаце на тог тренутка најближег купца. Зато је, без сумње, добро имати камере или оне који су видели шта се десило.
Д. Млађеновић