BUDITE OPREZNI PRI RAZGLEDANJU PROIZVODA NA PIJACI Lom i napravljena šteta mora da se plati; Evo šta je neophodno da se utvrdi krivac

Pitanje koje se nameće je da li šteta i u kojim okolnostima mora da se plati.

Nije retko da se u prodavnicama ili na pijačnim tezgama iz ko zna kojeg razloga, a najčešće zbog gužve, natrpanosti, nespretnosti, sruši nešto s tezge ili rafa, ali treba reći da nije svejedno ko je to uradio - kupac ili trgovac. To je i te kako važno jer od toga zavisi i naknada štete. Naravno, nije nevažno ni to kako su proizvodi bili poređani, gde su bili ostavljeni - za šta su najčešće odgovorni trgovci, ali sigurno je da je od značaja i to kako se kupci ponašaju prilikom kupovine i na otvorenom i u zatvorenim prostorima, te je izvesno da mnoge interesuje ko snosi posledice kada do takve situacije dođe, odnosno kada se neki proizvod ošteti ili potpuno uništi. Oni što je dobro znati je da svakako treba tražiti da se utvrdi šta se desilo da do oštrećenja ili uništenja proizvoda dođe, ali i to da će, ukoliko je to uradio kupac, i trošak ići na njegov račun. Naravno, kada se u odgovorajućem postupku dokaže da je on kriv.

Po rečima pravne savetnice u Udruženju za zaštitu potrošača Vojvodine Maje Pušare, takve situacije nisu bliže regulisane Zakonom o zaštiti potrošača, ali postoje neka pravila koja se poštuju. 

- Ukoliko dođe do situacije da kupac slomi ili ošteti neki proizvod, sruši proizvod na tezgi ili pored nje i pri tome dođe do potpunog uništenja proizvoda ili umanjenja njegove vrednosti, dužan je da nadoknadi štetu koja je pri tome nastala - kaže Maja Pušara. - Naravno, za to mora postojati dokaz, odnosno mora se utvrditi da je do situacije u kojoj je neki proizvod oštećen ili uništen došlo krivicom kupca. To se čini ili na osnovu izjava svedoka ili pregledom video snimaka. 

Naša sagovornica ukazuje da je postupak isti za sva prodajna mesta - prodavnice, tržne centre, pijace, buvlje pijace... 

Nesumnjivo je da kupci moraju da budu oprezni prilikom boravka u kupovini, bilo da je reč o tržnim centrima ili pijacama, kako ne bi slučajno zakačili neku čašu, flašu, ali i kompjuter, televozor, neki kućni aparat... 

Jer, pošto je postupak isti za sva prodajna mesta, isto se dešava i prilikom nadoknade troškova i siguno je da nije svejedno da li se slučajno slomi tegla krastavaca od oko 250 dinara, flaša vina koja može koštati i više od 20.000 dinara, čaša od nekoliko stotina dinara pa do onih antikvarnih koje vrede 100 evra... Nije potrebno ni govoriti koliko kupca može da košta neoprezna šetnja ili razgledanja nekih kućnih aparata - od mikesera i sokovnika do televizora i kompjutera. 

U praksi se najčešće dešava da kupac, koji se nađe u situaciji da je prolazeći nešto oborio, slomio ili oštetio, bude zbunjen tom situacijom i pogledom oko sebe traži ili one koji su videli šta se desilo ili one koji bi mu mogli reći šta da radi. Takođe, najšeće je i da, ukoliko šteta nije velika, trgovci pređu preko toga ili je kupac spreman da plati štetu. 

Naravno, ima i  drugih situacija - da se kupac koji je nešto oborio, slomio ili oštetio brzo skloni i pravi da se ništa nije desilo, kao i onih u kojima trgovci/prodavci kada dođu do mesta događaja krivicu prebace na tog trenutka najbližeg kupca. Zato je, bez sumnje, dobro imati kamere ili one koji su videli šta se desilo. 

D. Mlađenović