ВАНРЕДНО ТОПЛО? Да ли су у Србији температуре довољно „ПАКЛЕНЕ“ за ВАНРЕДНУ СИТУАЦИЈУ Пред нама је НАЈТОПЛИЈИ ДАН, а ево шта каже српски закон

Иако жива у термометру иде високо толико да је нормално функционисање готово немогуће у нашој земљи још није проглашена ванредна ситуација због врућина.

Да ли ће то можда моћи да се деси сутра, када је најављено 40 степени у Београду? Ако је судити по мишљењу грађана - требало би. Ако се осврнемо на Закон о смањењу ризика од катастрофа и управљању ванредним ситуацијама - неће се десити.

Супротно мишљењу грађана, Закон о смањењу ризика од катастрофа и управљању ванредним ситуацијама не поставља границу што се температуре тиче, већ "реаговање уколико екстремне врућине трају дуже од 15 дана". Процедура након тога је јасна, градови подносе иницијативу ванредне ситуације Републичком штабу за ванредне ситуације. Они је прослеђују Влади Србије, у чију надлежност потом прелази ово питање, а министри у Немањиној 11 потом одобравају примену ванредних мера које одмах постају обавезне.

Ванредна ситуација, према поменутом закону, може бити проглашена и након њеног наступања (екстремне температуре ваздуха), ако се непосредна опасност од наступања ванредне ситуације није могла предвидети или ако због других околности није могла бити проглашена одмах после сазнања за непосредну опасност од њеног наступања.

Шта је ванредна ситуација?

Стање које настаје када су ризици по становништво, животну средину и материјална и културна добра таквог обима и интензитета да њихов настанак или последице није могуће спречити редовним деловањем надлежних органа и служби (попут пандемије, епидемије, већих поплава, екстремних врућина или земљотреса).

Ванредна ситуација се укида престанком опасности, односно престанком потребе за спровођењем мера заштите и спасавања од катастрофа.

Ванредне мере које је прописао Закон о смањењу ризика од катастрофа и управљању ванредним ситуацијама, а о којима је Мондо већ писао, подразумевају краћење радног времена за раднике на отвореном од 11 до 16 часова, промену режима саобраћаја и посебно промена режима превоза опасних материја, допремање пијаће воде угроженом становништву и постављање цистерни са водом на кључним местима у градовима, односно, општинама.

Шта каже Министарство о раду по врућинама?

Закон је такав да се радници пре морају ослањати на здрав разум и добру вољу послодаваца, о чему смо већ писали.

Влада Србије послодавцима је дала препоруке да "организују рад на такав начин да се избегне обављање тешких физичких послова и излагање директном сунчевом зрачењу запослених за време високих спољних температура, изнад 36 степени".

Ово се односи на период од 11 – 16 часова, уколико то дозвољава процес рада, наводи се у одлуци донетој у складу са Препоруком коју је донела Влада Србије 2007. године.

Када нам стиже освежење?

Према најавама Републичког хидрометеоролошког завода, топлотни талас у Србији се наставља и у другој половини јула месеца. Максималне температуре ће се кретати и до 40 степени током дана, док током ноћи не падају испод 20 степени. Освежење се може очекивати од 17. јула, али само као мањи пад температуре и то прво у северним, западним и централним пределима Србије.

Кише којима се сви надамо можемо очекивати 19. јула, најавио је метеоролог Иван Ристић, али и упозорио да су могуће и непогоде.

С тим свежим ваздухом има шансе да буде и непогоде, дакле, биће и пљускова, нарочито у недељу, 21. јула. Тако да, долази нам то освежење, коначно. Показало се и ових задњих година да то буде краткотрајно захлађење. Тако да, оно, можда ће потрајати пет до десет дана, после поново иде све топлије, поново се враћа тај афрички ваздух, поново још један налет тих топлота, рекао је Ристић.

Из Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, за Мондо кажу да су донели смернице за безбедан и здрав рад на отвореном при високим температурама, које треба да помогну послодавцима и запосленима да се ризик по здравље при раду на високим температурама на отвореном сведе на најмању могућу меру и да их усмери како да поступају у случају појаве здравствених проблема везаних за рад на високим температурама.

Уколико не испуни обавезе, Законом о безбедности и здрављу на раду је прописана новчана казна за послодавца (правно лице) од 1.500.000 до 2.000.000 динара, за одговорно лице у правном лицу од 50.000 до 150.000 динара, док је за за предузетника прописана новчана казна од 400.000 до 500.000 динара.

Запослени могу да пријаве инспекцији рада послодавца који није предузео мере за њихов безбедан и здрав рад на отвореном за време трајања високих спољних температура, а ова пријава може бити и анонимна. Инспекција рада ће одмах извршити инспекцијски надзор, утврдиће чињенично стање и предузети одговарајуће мере из домена надлежности инспекције рада.

Дневник/Мондо