VANREDNO TOPLO? Da li su u Srbiji temperature dovoljno „PAKLENE“ za VANREDNU SITUACIJU Pred nama je NAJTOPLIJI DAN, a evo šta kaže srpski zakon

Iako živa u termometru ide visoko toliko da je normalno funkcionisanje gotovo nemoguće u našoj zemlji još nije proglašena vanredna situacija zbog vrućina.

Da li će to možda moći da se desi sutra, kada je najavljeno 40 stepeni u Beogradu? Ako je suditi po mišljenju građana - trebalo bi. Ako se osvrnemo na Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama - neće se desiti.

Suprotno mišljenju građana, Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama ne postavlja granicu što se temperature tiče, već "reagovanje ukoliko ekstremne vrućine traju duže od 15 dana". Procedura nakon toga je jasna, gradovi podnose inicijativu vanredne situacije Republičkom štabu za vanredne situacije. Oni je prosleđuju Vladi Srbije, u čiju nadležnost potom prelazi ovo pitanje, a ministri u Nemanjinoj 11 potom odobravaju primenu vanrednih mera koje odmah postaju obavezne.

Vanredna situacija, prema pomenutom zakonu, može biti proglašena i nakon njenog nastupanja (ekstremne temperature vazduha), ako se neposredna opasnost od nastupanja vanredne situacije nije mogla predvideti ili ako zbog drugih okolnosti nije mogla biti proglašena odmah posle saznanja za neposrednu opasnost od njenog nastupanja.

Šta je vanredna situacija?

Stanje koje nastaje kada su rizici po stanovništvo, životnu sredinu i materijalna i kulturna dobra takvog obima i intenziteta da njihov nastanak ili posledice nije moguće sprečiti redovnim delovanjem nadležnih organa i službi (poput pandemije, epidemije, većih poplava, ekstremnih vrućina ili zemljotresa).

Vanredna situacija se ukida prestankom opasnosti, odnosno prestankom potrebe za sprovođenjem mera zaštite i spasavanja od katastrofa.

Vanredne mere koje je propisao Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, a o kojima je Mondo već pisao, podrazumevaju kraćenje radnog vremena za radnike na otvorenom od 11 do 16 časova, promenu režima saobraćaja i posebno promena režima prevoza opasnih materija, dopremanje pijaće vode ugroženom stanovništvu i postavljanje cisterni sa vodom na ključnim mestima u gradovima, odnosno, opštinama.

Šta kaže Ministarstvo o radu po vrućinama?

Zakon je takav da se radnici pre moraju oslanjati na zdrav razum i dobru volju poslodavaca, o čemu smo već pisali.

Vlada Srbije poslodavcima je dala preporuke da "organizuju rad na takav način da se izbegne obavljanje teških fizičkih poslova i izlaganje direktnom sunčevom zračenju zaposlenih za vreme visokih spoljnih temperatura, iznad 36 stepeni".

Ovo se odnosi na period od 11 – 16 časova, ukoliko to dozvoljava proces rada, navodi se u odluci donetoj u skladu sa Preporukom koju je donela Vlada Srbije 2007. godine.

Kada nam stiže osveženje?

Prema najavama Republičkog hidrometeorološkog zavoda, toplotni talas u Srbiji se nastavlja i u drugoj polovini jula meseca. Maksimalne temperature će se kretati i do 40 stepeni tokom dana, dok tokom noći ne padaju ispod 20 stepeni. Osveženje se može očekivati od 17. jula, ali samo kao manji pad temperature i to prvo u severnim, zapadnim i centralnim predelima Srbije.

Kiše kojima se svi nadamo možemo očekivati 19. jula, najavio je meteorolog Ivan Ristić, ali i upozorio da su moguće i nepogode.

S tim svežim vazduhom ima šanse da bude i nepogode, dakle, biće i pljuskova, naročito u nedelju, 21. jula. Tako da, dolazi nam to osveženje, konačno. Pokazalo se i ovih zadnjih godina da to bude kratkotrajno zahlađenje. Tako da, ono, možda će potrajati pet do deset dana, posle ponovo ide sve toplije, ponovo se vraća taj afrički vazduh, ponovo još jedan nalet tih toplota, rekao je Ristić.

Iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, za Mondo kažu da su doneli smernice za bezbedan i zdrav rad na otvorenom pri visokim temperaturama, koje treba da pomognu poslodavcima i zaposlenima da se rizik po zdravlje pri radu na visokim temperaturama na otvorenom svede na najmanju moguću meru i da ih usmeri kako da postupaju u slučaju pojave zdravstvenih problema vezanih za rad na visokim temperaturama.

Ukoliko ne ispuni obaveze, Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu je propisana novčana kazna za poslodavca (pravno lice) od 1.500.000 do 2.000.000 dinara, za odgovorno lice u pravnom licu od 50.000 do 150.000 dinara, dok je za za preduzetnika propisana novčana kazna od 400.000 do 500.000 dinara.

Zaposleni mogu da prijave inspekciji rada poslodavca koji nije preduzeo mere za njihov bezbedan i zdrav rad na otvorenom za vreme trajanja visokih spoljnih temperatura, a ova prijava može biti i anonimna. Inspekcija rada će odmah izvršiti inspekcijski nadzor, utvrdiće činjenično stanje i preduzeti odgovarajuće mere iz domena nadležnosti inspekcije rada.

Dnevnik/Mondo