СЕДЕ КОД РОДИТЕЉА КАО ПЕЛЦЕРИ, ЧЕКАЈУ ДОБРУ ПЛАТУ "Без 1.500 до 2.000 евра не може нормално да се живи

Зато и не чуди што је, према истраживањима ставова младих у Србији, већина спремна да, у нади да своју независност оствари, напусти државу и оде у иностранство. Притом, немали број спреман је и да у потпуности промени каријерни пут, како би зарадили више новца.

Данас млади у великој мери живе са родитељима, што често није резултат културе неодвајања од гнезда, већ продукт сужених финансијских могућности. Такође, свега око трећина младих данас живи самостално или са партнером у сопственом стану или кући.

Као неке од фактора који утичу на остваривање независности, чест одговор младих био је да је у питању мала плата, насупрот великих рачуна и кирија. Исто тако, истичу да по питању куповине стана постоје мале шансе да буду кредитно способни, што не важи само за престоницу, већ и за друге градове у Србији.

Четвртина младих у Србији нема новца да живи самостално

Председница Управног одбора Кровне организације младих Србије (КОМС) Гордана Адамов рекла је за НИН како је познато да више од половине младих у Србији, тачније око 60 одсто тренутно живи са породицом, најчешће из разлога што се још увек налазе у образовном систему. Ипак, додаје, један део младих не бира да живи са родитељима ни због чега другог него због недостатка финансијских средстава.

„Једна четвртина младих који живе са својима кажу да једноставно тренутно немају новца да живе самостално, док тек нешто мање од 28 одсто младих у Србији данас живе сами или са партнером у свом стану или својој кући“, рекла је Адамов.

Жана из Београда има 28 година, и већ годину дана живи сама у изнајмљеном стану. Ради као менаџерка дигиталних комуникација већ две године, и рекла је за НИН да њени вршњаци могу живети самостално искључиво под неколико услова.

„Људи мојих година могу да приуште самосталан живот уколико раде, имају пристојну плату и живе у стану у ком кирија није подигнута за 100 одсто у prеthodnom периоду. На сву срећу, изнајмила сам стан у ком је друг живео пре мене и кирија је и даље приступачна. Верујем да је студентима и људима који тек траже посао проблематична ситуација због велике инфлације и да не могу да живе без помоћи родитеља. Нажалост, не видим како ће се ситуација побољшати, већ насупрот, да ће цене само расти, а наше плате остати мање више исте“, рекла је она.

"Минимум 1.000 евра за пристојан живот"

А која је то идеална плата коју млади захтевају? Према речима Гордане Адамов из КОМС, већина младих код нас верује да им је потребно минимално 1.000 евра за пристојан и достојанствен живот. Са друге стране, она је нагласила да свега око 12 одсто њих данас има та примања.

„Сада, често се дешава да нама младима кажу како смо ми превише амбициозни и да много тражимо. Са друге стране, ако упоредимо статистику, просечна потрошачка корпа у Србији прошле године била је око 100.000 динара, а просечна нето зарада у том месецу била је око 86.000 динара. Ако то сагледамо, схватамо да су млади заправо скромни, а не да траже много по питању зараде“, рекла је она за НИН.

Апсолвент Симон из Новог Сада живи сам у гарсоњери ван центра Новог Сада, а кирију и рачуне му још увек плаћају родитељи и, када се све скупи на гомилу, на крају месеца велики проценат њихове плате одлази само на то. Када заврши факултет, рекао је он за НИН, планира да се пресели у Београд због већег опсега послова којима би могао да се бави, као и због тога да се коначно осамостали.

Кућа-посо, ручак код маме

Ненад из Краљева има 23 године, и већ осам година ради у угоститељству. Радио је и као конобар и као бармен, а такође је завршио и факултет у Краљеву, али не ради у струци. За све то време, додаје, живео је са родитељима у породичном стану.

„Тренутно мој живот се своди на то да дођем кући, спремим вечеру или ручак за сутрадан. Када бих живео сам, знам да бих све исто то морао да радим. Сматрам да када бих живео у истом граду где и родитељи, али не у истом стану, вероватно бих волео да стално идем код њих, као и они код мене. Београд видим као једну велику прилику за и себе и многе младе људе, зато што је много већи избор могућности зараде, а и много се брже може напредовати. Доста људи бира Београд као своје одредиште баш из тог разлога што имају све на једном месту. У иностранство бих волео да одем више као туриста, или бих чак волео да радим неки пројекат тамо“, рекао је он.

„Чини ми се да је нормално живљење самостално готово немогуће ако си подстанар, јер ако имаш неку медијалну плату тешко је отплатити стан, рачуне, храну и имати за изласке а камоли за нека путовања. Сматрам да без плате од 1.500 до 2.000 евра не може нормално да се живи, што је велики проблем за нас младе“, рекао је он.

Према речима Гордане Адамов, изузетно је тешко да се данас млади код нас осамостале без финансијске подршке родитеља.

„Можемо да причамо о томе колико младих заправо има уговор у раду, па уколико имају такав уговор, затим стабилан посао и добру плату, онда би могао да буде кредитно способан. То је изузетно мали проценат младих. Једноставно, највећи проценат младих по статистици може да се осамостали уз помоћ родитеља, или рецимо има наследство. Самостално, било би изузетно тешко“, објаснила је она за НИН.

Она је нагласила да 85 одсто младих, у циљу постизања економске независности од својих родитеља, често као једну од опција бирају преквалификовање и посао у другој струци. Са те стране, додаје, млади јесу спремни да раде друге послове, али то често није довољно.

„Такође, негде преко половине младих спремно је да се након изласка из образовног система преквалификује како би пронашли бољи посао. Једноставно, неопходно је да наша држава уреди политику и креира бољу стамбену политику управо за младе. Ми то имамо у неким предвиђеним стратегијама, али је неопходно уложити додатан напор јер, када причамо о рецимо оснивању породице, то су све неки узроци који младе једноставно спречавају да се осамостале и живе самостално, па и на крају да оснују породицу“, објаснила је Адамов за НИН.

Одлазак у иностранство као делимично осамостаљивање

Са друге стране, као један од важних сегмената осамостаљивања треба истаћи и потенцијалну селидбу младих у иностранство, при чему им, према њеним речима, делимично постаје лакше да постану независни.

„Тренутно је ситуација таква да свака друга млада особа планира да напусти нашу земљу, а негде око 40 одсто младих не искључује могућност одласка из земље. Када их питамо зашто би отишли, пре свега одлазе јер желе достојанствен живот. Ипак, када их питамо шта их задржава овде, то су обично породица и пријатељи. Млади се често селе за Београд из мањих градова управо због образовања или проналаска посла. Ипак, ситуацијама са киријама је таква да је то изузетно отежано“, рекла је Гордана Адамов за НИН.