SEDE KOD RODITELJA KAO PELCERI, ČEKAJU DOBRU PLATU "Bez 1.500 do 2.000 evra ne može normalno da se živi

Zato i ne čudi što je, prema istraživanjima stavova mladih u Srbiji, većina spremna da, u nadi da svoju nezavisnost ostvari, napusti državu i ode u inostranstvo. Pritom, nemali broj spreman je i da u potpunosti promeni karijerni put, kako bi zaradili više novca.

Danas mladi u velikoj meri žive sa roditeljima, što često nije rezultat kulture neodvajanja od gnezda, već produkt suženih finansijskih mogućnosti. Takođe, svega oko trećina mladih danas živi samostalno ili sa partnerom u sopstvenom stanu ili kući.

Kao neke od faktora koji utiču na ostvarivanje nezavisnosti, čest odgovor mladih bio je da je u pitanju mala plata, nasuprot velikih računa i kirija. Isto tako, ističu da po pitanju kupovine stana postoje male šanse da budu kreditno sposobni, što ne važi samo za prestonicu, već i za druge gradove u Srbiji.

Četvrtina mladih u Srbiji nema novca da živi samostalno

Predsednica Upravnog odbora Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) Gordana Adamov rekla je za NIN kako je poznato da više od polovine mladih u Srbiji, tačnije oko 60 odsto trenutno živi sa porodicom, najčešće iz razloga što se još uvek nalaze u obrazovnom sistemu. Ipak, dodaje, jedan deo mladih ne bira da živi sa roditeljima ni zbog čega drugog nego zbog nedostatka finansijskih sredstava.

„Jedna četvrtina mladih koji žive sa svojima kažu da jednostavno trenutno nemaju novca da žive samostalno, dok tek nešto manje od 28 odsto mladih u Srbiji danas žive sami ili sa partnerom u svom stanu ili svojoj kući“, rekla je Adamov.

Žana iz Beograda ima 28 godina, i već godinu dana živi sama u iznajmljenom stanu. Radi kao menadžerka digitalnih komunikacija već dve godine, i rekla je za NIN da njeni vršnjaci mogu živeti samostalno isključivo pod nekoliko uslova.

„Ljudi mojih godina mogu da priušte samostalan život ukoliko rade, imaju pristojnu platu i žive u stanu u kom kirija nije podignuta za 100 odsto u prethodnom periodu. Na svu sreću, iznajmila sam stan u kom je drug živeo pre mene i kirija je i dalje pristupačna. Verujem da je studentima i ljudima koji tek traže posao problematična situacija zbog velike inflacije i da ne mogu da žive bez pomoći roditelja. Nažalost, ne vidim kako će se situacija poboljšati, već nasuprot, da će cene samo rasti, a naše plate ostati manje više iste“, rekla je ona.

"Minimum 1.000 evra za pristojan život"

A koja je to idealna plata koju mladi zahtevaju? Prema rečima Gordane Adamov iz KOMS, većina mladih kod nas veruje da im je potrebno minimalno 1.000 evra za pristojan i dostojanstven život. Sa druge strane, ona je naglasila da svega oko 12 odsto njih danas ima ta primanja.

„Sada, često se dešava da nama mladima kažu kako smo mi previše ambiciozni i da mnogo tražimo. Sa druge strane, ako uporedimo statistiku, prosečna potrošačka korpa u Srbiji prošle godine bila je oko 100.000 dinara, a prosečna neto zarada u tom mesecu bila je oko 86.000 dinara. Ako to sagledamo, shvatamo da su mladi zapravo skromni, a ne da traže mnogo po pitanju zarade“, rekla je ona za NIN.

Apsolvent Simon iz Novog Sada živi sam u garsonjeri van centra Novog Sada, a kiriju i račune mu još uvek plaćaju roditelji i, kada se sve skupi na gomilu, na kraju meseca veliki procenat njihove plate odlazi samo na to. Kada završi fakultet, rekao je on za NIN, planira da se preseli u Beograd zbog većeg opsega poslova kojima bi mogao da se bavi, kao i zbog toga da se konačno osamostali.

Kuća-poso, ručak kod mame

Nenad iz Kraljeva ima 23 godine, i već osam godina radi u ugostiteljstvu. Radio je i kao konobar i kao barmen, a takođe je završio i fakultet u Kraljevu, ali ne radi u struci. Za sve to vreme, dodaje, živeo je sa roditeljima u porodičnom stanu.

„Trenutno moj život se svodi na to da dođem kući, spremim večeru ili ručak za sutradan. Kada bih živeo sam, znam da bih sve isto to morao da radim. Smatram da kada bih živeo u istom gradu gde i roditelji, ali ne u istom stanu, verovatno bih voleo da stalno idem kod njih, kao i oni kod mene. Beograd vidim kao jednu veliku priliku za i sebe i mnoge mlade ljude, zato što je mnogo veći izbor mogućnosti zarade, a i mnogo se brže može napredovati. Dosta ljudi bira Beograd kao svoje odredište baš iz tog razloga što imaju sve na jednom mestu. U inostranstvo bih voleo da odem više kao turista, ili bih čak voleo da radim neki projekat tamo“, rekao je on.

„Čini mi se da je normalno življenje samostalno gotovo nemoguće ako si podstanar, jer ako imaš neku medijalnu platu teško je otplatiti stan, račune, hranu i imati za izlaske a kamoli za neka putovanja. Smatram da bez plate od 1.500 do 2.000 evra ne može normalno da se živi, što je veliki problem za nas mlade“, rekao je on.

Prema rečima Gordane Adamov, izuzetno je teško da se danas mladi kod nas osamostale bez finansijske podrške roditelja.

„Možemo da pričamo o tome koliko mladih zapravo ima ugovor u radu, pa ukoliko imaju takav ugovor, zatim stabilan posao i dobru platu, onda bi mogao da bude kreditno sposoban. To je izuzetno mali procenat mladih. Jednostavno, najveći procenat mladih po statistici može da se osamostali uz pomoć roditelja, ili recimo ima nasledstvo. Samostalno, bilo bi izuzetno teško“, objasnila je ona za NIN.

Ona je naglasila da 85 odsto mladih, u cilju postizanja ekonomske nezavisnosti od svojih roditelja, često kao jednu od opcija biraju prekvalifikovanje i posao u drugoj struci. Sa te strane, dodaje, mladi jesu spremni da rade druge poslove, ali to često nije dovoljno.

„Takođe, negde preko polovine mladih spremno je da se nakon izlaska iz obrazovnog sistema prekvalifikuje kako bi pronašli bolji posao. Jednostavno, neophodno je da naša država uredi politiku i kreira bolju stambenu politiku upravo za mlade. Mi to imamo u nekim predviđenim strategijama, ali je neophodno uložiti dodatan napor jer, kada pričamo o recimo osnivanju porodice, to su sve neki uzroci koji mlade jednostavno sprečavaju da se osamostale i žive samostalno, pa i na kraju da osnuju porodicu“, objasnila je Adamov za NIN.

Odlazak u inostranstvo kao delimično osamostaljivanje

Sa druge strane, kao jedan od važnih segmenata osamostaljivanja treba istaći i potencijalnu selidbu mladih u inostranstvo, pri čemu im, prema njenim rečima, delimično postaje lakše da postanu nezavisni.

„Trenutno je situacija takva da svaka druga mlada osoba planira da napusti našu zemlju, a negde oko 40 odsto mladih ne isključuje mogućnost odlaska iz zemlje. Kada ih pitamo zašto bi otišli, pre svega odlaze jer žele dostojanstven život. Ipak, kada ih pitamo šta ih zadržava ovde, to su obično porodica i prijatelji. Mladi se često sele za Beograd iz manjih gradova upravo zbog obrazovanja ili pronalaska posla. Ipak, situacijama sa kirijama je takva da je to izuzetno otežano“, rekla je Gordana Adamov za NIN.