„ДНЕВНИК” У ПОСЕТИ СПЕЦИЈАЛНОМ РЕЗЕРВАТУ ПРИРОДЕ „СЕЛЕВЕЊСКЕ ПУСТАРЕ” Једино станиште пешчарског шушуљка

Селевењске пустаре налазе се на северу Бачке, на подручју општина Суботица и Кањижа, а због великог диверзитета различитих типова равничарских станишта, уклопљених на врло малом простору, али и великог флористичког богатства, деведесетих година стављене су под заштиту и уживају титулу специјалног резервата природе.

Конкретно, овде се у мозаику преплићу диверзитети степа, слатина, мочвара, али и песковитих и шумских делова, те ћемо у оквиру серијала о заштићеним природним добрима у Војводини, покушати да дочарамо важност одржавања богатства активним мерама заштите које се спроводе на терену.

У Црвеној књизи флоре Србије се налазе 33 врсте, од чега су 13 таксони од међународног значаја за очување биодиверзитета, а како је за „Дневник” рекла руководилац сектора заштите природе у ЈП „Палић– Лудаш” Сандра Чокић Рех, на овом подручју живе и две угрожене врсте биљака, пешчарски шушуљак, који се у целој Србији једино налази у Селевењској пустари, и пешчарска перуника.

– Овде има 14 врста орхидеја, а специфично је то што су згуснуте на малим просторима, површина од око пет квадратних метара или мало већих. На јесен цвета мала свећица, а присутни су и гороцвет и патуљаста перуника – прича Чокић – Рех, додавши да је ту своје место нашао и пешчарски мразовац, који цвета почетком јесени, иначе врста која не расте нигде другде у свету, осим у Панонској низији.

Управљачи кажу да се резерват састоји од 10 субјединица, односно „острвских” целина, при чему је једна у општини Суботица, а осталих девет је у општини Кањижа. Оне су просторно раздвојене обрадивим земљиштима, виноградима и воћњацима. Сандра каже да резерват на пола пресеца аутопут, те не постоје функционални еколошки коридори, што доводи до великих проблема...

Селевењске пустаре чекају ревизију

Специјални резерват природе „Селевењске пустаре” је 1997. године проглашен као заштићено подручје, а требао је да доживи своју ревизију још 2014. године, прича Сандра Чокић – Рех. Како каже, уколико би се ревизија урадила, практично би се добила целина од Суботичке пешчаре, преко речице Киреш до Лудашког језера, а у једном делу би се резерват наслањао на Кањишке јараше и Селевењске пустаре, што би умногоме побољшало  распоред субјединица, па самим тим и границе резервата, а све у корист заштите природе. Међутим на тај корак се још увек чека.

– Спроводимо разне активне мере заштите природе на терену, а занимљив је пројекат ревитализације који је ушао и у зборник Покрајинског секретаријата за заштиту животне средине, а радили смо га више од десет година. Прво је кренула сарадња са локалним становништвом, када смо почели са ослобађањем шумске чистине чишћењем дрвећа и уклањањем подраста, те смо након континуираног деценијског рада, створили нова станишта степског и пешчарско – степског типа, које насељавају карактеристичне врсте, претежно пешчарска и патуљаста перуника. У шумском делу се гнезди шумска сова, а бројност гнездећих парова смо повећали постављањем вештачких дупљи – истиче наша саговорница.

Орнитофауну краси велики број врста, а наравно да и међу њима има поприличан број строго заштићених и угрожених летачица попут црноглаве траварке, мочварне стрнадице, затим  златовране или муљаче, а по речима Отоа Секереша, чувара у заштићеном подручју и шефа чуварске службе ЈП „Палић – Лудаш”, од грабљивица је најзаступљенији орао мишар, док су недавно уочили и врло ретког риђег мишара.

– Овде се могу видети јастреб и кобац, а постављали смо и вештачка гнездилишта за соколове, који не праве сами себи гнезда већ их заузимају од гачаца, врана или других грабљивица, што је прошло врло успешно. Песак и лес могу да послуже као имитација обале река, те смо имали активности стварања могућности гнежђења за пчеларице и брегунице, што смо радили ван сезоне гнежђења. То је ручни рад, са пуно ашова, лопата и вредних волонтера, а помажу и деца која дођу у кампове, како бисмо сви заједно направили нешто што ће служити птицама да се ту гнезде током читаве године. Постављали смо и кућице за слепе мишеве, а редовно радимо и њихов мониторинг, како бисмо им створили услове за боравак у оквиру специјалног резервата – поносна је Секереш.

Животни простор са другим врстама деле и разне врсте сисара, а од ређих врста се крећу куна златица и ласица, док је свакако присутна и лисица. Од заштићених врста инсеката, у Селевењским пустарама скућили су се мрављи лав, али и многе врсте вилиних коњица и лептира. Степски гуштер се такође сврстава у групу угрожених врста, а станишта дели са својим сродницима змијама, белоушкама и смукуљама. 

Ивана Бакмаз