„DNEVNIK” U POSETI SPECIJALNOM REZERVATU PRIRODE „SELEVENJSKE PUSTARE” Jedino stanište peščarskog šušuljka

Selevenjske pustare nalaze se na severu Bačke, na području opština Subotica i Kanjiža, a zbog velikog diverziteta različitih tipova ravničarskih staništa, uklopljenih na vrlo malom prostoru, ali i velikog florističkog bogatstva, devedesetih godina stavljene su pod zaštitu i uživaju titulu specijalnog rezervata prirode.

Konkretno, ovde se u mozaiku prepliću diverziteti stepa, slatina, močvara, ali i peskovitih i šumskih delova, te ćemo u okviru serijala o zaštićenim prirodnim dobrima u Vojvodini, pokušati da dočaramo važnost održavanja bogatstva aktivnim merama zaštite koje se sprovode na terenu.

U Crvenoj knjizi flore Srbije se nalaze 33 vrste, od čega su 13 taksoni od međunarodnog značaja za očuvanje biodiverziteta, a kako je za „Dnevnik” rekla rukovodilac sektora zaštite prirode u JP „Palić– Ludaš” Sandra Čokić Reh, na ovom području žive i dve ugrožene vrste biljaka, peščarski šušuljak, koji se u celoj Srbiji jedino nalazi u Selevenjskoj pustari, i peščarska perunika.

– Ovde ima 14 vrsta orhideja, a specifično je to što su zgusnute na malim prostorima, površina od oko pet kvadratnih metara ili malo većih. Na jesen cveta mala svećica, a prisutni su i gorocvet i patuljasta perunika – priča Čokić – Reh, dodavši da je tu svoje mesto našao i peščarski mrazovac, koji cveta početkom jeseni, inače vrsta koja ne raste nigde drugde u svetu, osim u Panonskoj niziji.

Upravljači kažu da se rezervat sastoji od 10 subjedinica, odnosno „ostrvskih” celina, pri čemu je jedna u opštini Subotica, a ostalih devet je u opštini Kanjiža. One su prostorno razdvojene obradivim zemljištima, vinogradima i voćnjacima. Sandra kaže da rezervat na pola preseca autoput, te ne postoje funkcionalni ekološki koridori, što dovodi do velikih problema...

Selevenjske pustare čekaju reviziju

Specijalni rezervat prirode „Selevenjske pustare” je 1997. godine proglašen kao zaštićeno područje, a trebao je da doživi svoju reviziju još 2014. godine, priča Sandra Čokić – Reh. Kako kaže, ukoliko bi se revizija uradila, praktično bi se dobila celina od Subotičke peščare, preko rečice Kireš do Ludaškog jezera, a u jednom delu bi se rezervat naslanjao na Kanjiške jaraše i Selevenjske pustare, što bi umnogome poboljšalo  raspored subjedinica, pa samim tim i granice rezervata, a sve u korist zaštite prirode. Međutim na taj korak se još uvek čeka.

– Sprovodimo razne aktivne mere zaštite prirode na terenu, a zanimljiv je projekat revitalizacije koji je ušao i u zbornik Pokrajinskog sekretarijata za zaštitu životne sredine, a radili smo ga više od deset godina. Prvo je krenula saradnja sa lokalnim stanovništvom, kada smo počeli sa oslobađanjem šumske čistine čišćenjem drveća i uklanjanjem podrasta, te smo nakon kontinuiranog decenijskog rada, stvorili nova staništa stepskog i peščarsko – stepskog tipa, koje naseljavaju karakteristične vrste, pretežno peščarska i patuljasta perunika. U šumskom delu se gnezdi šumska sova, a brojnost gnezdećih parova smo povećali postavljanjem veštačkih duplji – ističe naša sagovornica.

Ornitofaunu krasi veliki broj vrsta, a naravno da i među njima ima popriličan broj strogo zaštićenih i ugroženih letačica poput crnoglave travarke, močvarne strnadice, zatim  zlatovrane ili muljače, a po rečima Otoa Sekereša, čuvara u zaštićenom području i šefa čuvarske službe JP „Palić – Ludaš”, od grabljivica je najzastupljeniji orao mišar, dok su nedavno uočili i vrlo retkog riđeg mišara.

– Ovde se mogu videti jastreb i kobac, a postavljali smo i veštačka gnezdilišta za sokolove, koji ne prave sami sebi gnezda već ih zauzimaju od gačaca, vrana ili drugih grabljivica, što je prošlo vrlo uspešno. Pesak i les mogu da posluže kao imitacija obale reka, te smo imali aktivnosti stvaranja mogućnosti gnežđenja za pčelarice i bregunice, što smo radili van sezone gnežđenja. To je ručni rad, sa puno ašova, lopata i vrednih volontera, a pomažu i deca koja dođu u kampove, kako bismo svi zajedno napravili nešto što će služiti pticama da se tu gnezde tokom čitave godine. Postavljali smo i kućice za slepe miševe, a redovno radimo i njihov monitoring, kako bismo im stvorili uslove za boravak u okviru specijalnog rezervata – ponosna je Sekereš.

Životni prostor sa drugim vrstama dele i razne vrste sisara, a od ređih vrsta se kreću kuna zlatica i lasica, dok je svakako prisutna i lisica. Od zaštićenih vrsta insekata, u Selevenjskim pustarama skućili su se mravlji lav, ali i mnoge vrste vilinih konjica i leptira. Stepski gušter se takođe svrstava u grupu ugroženih vrsta, a staništa deli sa svojim srodnicima zmijama, belouškama i smukuljama. 

Ivana Bakmaz