СИМБОЛИЧНИ „КАМЕН СПОТИЦАЊА” ПРВО ЈЕ ПОСТАВЉЕН У ЗРЕЊАНИНУ Жртве нациста имају имена
ЗРЕЊАНИН: Први град у Србији у коме је подигнуто спомен-обележје „Камен спотицања”, у знак сећања на грађане јеврејске национално-сти који су постали
жртве Холокауста, био је Зрењанин.
Почетком 2020. је најављено постављање „Камена спотицања”, да би у лето наредне године, приликом обележавања годишњице једног од најтрагичнијих догађаја у историји града, осам деценија од депортације петровградских Јевреја 18. августа 1941. године, била постављена прва спомен-обележја. Иницијативу за њихово подизање поднела је Јеврејска општина Зрењанин, а сагласност на предлог дало је и тадашње Министарство културе и информисања Републике Србије.
По узору на више европских земаља, у којима је постављен већи број таквих обележја, у Зрењанину је „Камен спотицања” посвећен јеврејским породицама Елек, Екштајн, Кунстлер, Ђарфаш и Ивањи и налази се на пет локација широм града, на којима су становале те породице.
„Камен спотицања” за прве жртве фашизма у граду на Бегеју, породицу Елек, постављен је на адреси Петра Драпшина 15, испред објекта у склопу некадашње Фабрике шећера. У Улици краља Александра Првог Карађорђевића 39, испред једноспратне стамбене зграде са локалом, постављен је камен за породицу Екштајн, а у истој улици, испред зграде са бројем 47, у којој се налази Централна апотека, за породицу Ивањи. Спомен-обележје за породицу Кунстлер је на адреси Светосавска 31, испред стамбене зграде у којој је данас Дом здравља, а за породицу Ђарфаш на Кеју 2. октобра 17, испред данашњег објекта Месне заједнице „Мала Америка”.
Ауторско дело Немца Гинтера Демнига представља мали камен величине 96x96 и висине 100 милиметара, који се поставља на плочник улице и на ком је назначено да је на тој локацији живела жртва нацизма и наведено њено име и презиме. Демнигова идеја персонализације каменова спотицања била је да се жртвама Холокауста, које су у концентрационим логорима биле деградиране и сведене на обичан број, врати идентитет.
Постављање на плочнике има за циљ да се пролазници, сагињањем и читањем имена и текста на камену, симболично поклоне жртвама нацистичког терора. Демниг жели да имена жртава врати на места на којима су живели. Мада само име иницира на спотицање, Демниг цитира једног ученика који је овим поводом казао: „Не, не саплићемо се само и не падамо, саплићемо се и главом и срцем”.
Текст и фото: Ж. Балабан