ХРАСТУ У ЗРЕЊАНИНУ СТАРОМ ПРЕКО СТО ГОДИНА НЕОПХОДНА ПОМОЋ Стручњацима онемогућен приступ

Наиме, овај храст, стар најмање 125 година, великих димензија и необичне крошње, јајастог облика, налази се у дворишном делу куће која је у приватном власништву. Зато до дрвета, које је витално, али коме су потребне мере заштите, стручњаци не могу до дођу.

И док је prеthodna власница куће добро сарађивала са стручњацима из Установе „Резервати природе”, садашње власнике је немогуће пронаћи. 

„Покушавали смо да новим власницима уручимо писмени захтев за улазак на парцелу где се налази храст лужњак, али сваки пут се захтев враћао уз обавештење да није уручен”, пише у Плану управљања спомеником природе за период од 2024. до 2028. године. У документу се додаје да је, према последњим информацијама, власник држављанин Босне и Херцеговине, што додатно компликује примену адекватних мера бриге око природног добра.

Одлуком о заштити споменика природе, храст лужњак је пре више од једне деценије проглашен за заштићено природно добро треће категорије, и то на основу Студије заштите из 2005. године коју је израдио Покрајински завод за заштиту природе. О овом споменику природе требало би да брине Установа „Резервати природе” из Зрењанина.

Монументални храст с краја 19. века, висок је око 21 метар. Дебло до првих грана високо је 3,5 метара, обим дебла је 3,3 метра, а пречник крошње је око 16 метара. 

„Иако је биљка витална, уочавају се промене у изгледу и структури крошње. Због сушних и врелих летњих месеци последњих година, обраде и сетве поврћа у сенци храста, вршни део крошње се проређује због слабијег раста летораста, док доње гране значајније бујају. Карактеристичан обрнуто јајасти облик овог стабла пролази кроз фазу прерасподеле дотока хранива, па се облик крошње полако мења”, наводи се у Плану управљања.

Према плану у наредне четири године храст мора бити под будним оком стручњака. У овом тренутку изгледа да је то немогућа мисија, јер храсту не може ни да се приђе, а камоли да се његово стање континуирано прати.

Ж. Балабан