СПОМЕН ЗБИРКА ПАВЛА БЕЉАНСКОГ ПОНОВО ОТВОРЕНА ЗА ПУБЛИКУ Ново лице дома једне од најлепших колекција у Европи НОВОСАЂАНИ, ПОСЕТИТЕ ЈЕ ШТО ПРЕ

Овим је на посебан начин обележен и дана рођења Павла Бељанског (19. јун 1892 – 14. јул 1965), дипломате и колекционара, који је 18. новембра 1957. године поклонио српскомнароду своју збирку од 184 уметничкадела 20.века: слика, скулптура ,цртежа и таписерија.

Подсећајући на чињеницу да колекцију Спомен-збирке Павле Бељански чине дела најзнаменитијих српских сликара: Надежде Петровић, Милана Коњовића, СавеШумановића, Петра Лубарде,МиленкаШербана и бројних других, захваљујући којима су наша култура и уметност глобално познати, председница Покрајинске владе Маја Гојковић указала је на то да је значај културног наслеђа вишеструко немерљив, како за читаво друштво, тако и за свестрани развој личности. „Оно је међу најважнијим чиниоцима културног и националног идентитета, драгоцена оаза у којој сепреплићупрошлостисадашњости моћан мост који их спаја с будућношћу. С једне стране, захваљујућ и њему знамо ко смо и шта смо били вековима уназад, док је с друге стране оно вечна и неисцрпна инспирација и моти всавременим уметницима, који и сами стварају ново културно наслеђе за будућа поколења”, истакла је Маја Гојковић. У свом обраћању на отварању председница Покрајинске владе је подсетила и на велики геста оснивача овог драгоценог легата, Павла Бељанског.

„Његова филантропија врхунски је чин патриотизма и аутентичан подсетник колико је задужбинарство у нашем народу имало значаја за његову културу и образовање. Са ове дистанце, можемо с пуним правом рећи да је Павле Бељански, дарујући свој легат народу и држави, ишао стазама које су пре њега утабали Немањићи, Сава Текелија, Трандафилови, ИлијаКоларац, ЛукаЋеловић, ИвоАндрић и бројни други знаменити Срби који су делом показали шта значи имати свест о општем добру и интересу свих. И зато, када год се нађем у некој задужбини или вредном легату као што је овај, не могу а да не позовем све успешне појединце и компаније да у што већој мери негујуз адужбинарство и меценство,коме дугујемо нека од најпознатијих и најимпресивнијих деласветскеуметности.Затојеинасвиманамада њихове вредност и што више афирмишемо и промовишемо, као врлине вредне и корисне за све”, поручила је Маја Гојковић.

Сами радовина адаптацији изведени су у складу са највишим музеолошким стандардима. Урађена је репарација оригиналног мермерног пода на спрату и у холу зграде и замењене су све електроинсталације. Постављено је ново осветљење, уграђен је транспарентни, незапаљиви плафон који испуњава све безбедносне стандарде, као и нови систем озвучења. Израђени су и покретни панои за постављање уметничких дела. У улазном холу замењен је улазни портал, инсталиране су топлотне пумпе за климатизацију, чиме је значајно побољшана енергетска ефикасност зграде. Степенишна ограда је измењена уз очување њеног првобитног изгледа, чиме је повећана безбедност посетилаца и задовољени прописи о приступачности објеката јавне намене. Адаптацију изложбених простора на спрату и улазног хола зграде у износу од преко 100 милиона динара потпуности је финансирала Покрајинска влада. Заједно са адаптацијом изложбене сале у приземљу Спомен-збирке, која је завршена 2022. године, обезбеђени су најсавременији музеолошки услови за адекватно чување и излагање музејских предмета, као и за угодан боравак посетилаца. Посматрано у целини, извршени радови у протекле три године представљају најобимније радове на згради легата Павла Бељанског од времена доградње анекса зграде (1965–1966). По речима управнице Спомен-збирке мр Милане Квас, захваљујући томе остварен је примарнициљ: да се врхунска дела културне баштине чувају према најсавременијим музеолошким стандардима,како бисмо их предали наредним генерацијама у наслеђе.

„Други важан моменат на који је указао Павле Бељански је аутентичност српске уметности чију вредност поредисаживотном енергијом, што је знак препознавања сваке истинске уметности”, рекла је мр Милена Квас.

Није згорег подсетити на то да је сама зграда Спомен-збирке саграђена према пројекту архитекте Иве Куртовића, те да представља први наменски изграђен простор за потребе музеја у Србији, и као таква проглашена је спомеником културе 1992. године. Иначе, истовремено са завршетком радова на згради, фокус је стављен и на редизајн визуелног идентитета Спомен-збирке,и то у оквиру пројекта РеЦултуре – ребрендирање установа културе на Западном Балкану. Тренутно су резултати овог пројектавидљиви, измеђуосталог, и у графичким решењима промотивног материјала, попут новог Водича кроз музејске збирке који је Споемн-збирка објавила управо за ову прилику.

М. Стајић

Фото: Дневник/С. Шушњевић