SPOMEN ZBIRKA PAVLA BELJANSKOG PONOVO OTVORENA ZA PUBLIKU Novo lice doma jedne od najlepših kolekcija u Evropi NOVOSAĐANI, POSETITE JE ŠTO PRE

Ovim je na poseban način obeležen i dana rođenja Pavla Beljanskog (19. jun 1892 – 14. jul 1965), diplomate i kolekcionara, koji je 18. novembra 1957. godine poklonio srpskomnarodu svoju zbirku od 184 umetničkadela 20.veka: slika, skulptura ,crteža i tapiserija.

Podsećajući na činjenicu da kolekciju Spomen-zbirke Pavle Beljanski čine dela najznamenitijih srpskih slikara: Nadežde Petrović, Milana Konjovića, SaveŠumanovića, Petra Lubarde,MilenkaŠerbana i brojnih drugih, zahvaljujući kojima su naša kultura i umetnost globalno poznati, predsednica Pokrajinske vlade Maja Gojković ukazala je na to da je značaj kulturnog nasleđa višestruko nemerljiv, kako za čitavo društvo, tako i za svestrani razvoj ličnosti. „Ono je među najvažnijim činiocima kulturnog i nacionalnog identiteta, dragocena oaza u kojoj sepreplićuprošlostisadašnjosti moćan most koji ih spaja s budućnošću. S jedne strane, zahvaljujuć i njemu znamo ko smo i šta smo bili vekovima unazad, dok je s druge strane ono večna i neiscrpna inspiracija i moti vsavremenim umetnicima, koji i sami stvaraju novo kulturno nasleđe za buduća pokolenja”, istakla je Maja Gojković. U svom obraćanju na otvaranju predsednica Pokrajinske vlade je podsetila i na veliki gesta osnivača ovog dragocenog legata, Pavla Beljanskog.

„Njegova filantropija vrhunski je čin patriotizma i autentičan podsetnik koliko je zadužbinarstvo u našem narodu imalo značaja za njegovu kulturu i obrazovanje. Sa ove distance, možemo s punim pravom reći da je Pavle Beljanski, darujući svoj legat narodu i državi, išao stazama koje su pre njega utabali Nemanjići, Sava Tekelija, Trandafilovi, IlijaKolarac, LukaĆelović, IvoAndrić i brojni drugi znameniti Srbi koji su delom pokazali šta znači imati svest o opštem dobru i interesu svih. I zato, kada god se nađem u nekoj zadužbini ili vrednom legatu kao što je ovaj, ne mogu a da ne pozovem sve uspešne pojedince i kompanije da u što većoj meri negujuz adužbinarstvo i mecenstvo,kome dugujemo neka od najpoznatijih i najimpresivnijih delasvetskeumetnosti.Zatojeinasvimanamada njihove vrednost i što više afirmišemo i promovišemo, kao vrline vredne i korisne za sve”, poručila je Maja Gojković.

Sami radovina adaptaciji izvedeni su u skladu sa najvišim muzeološkim standardima. Urađena je reparacija originalnog mermernog poda na spratu i u holu zgrade i zamenjene su sve elektroinstalacije. Postavljeno je novo osvetljenje, ugrađen je transparentni, nezapaljivi plafon koji ispunjava sve bezbednosne standarde, kao i novi sistem ozvučenja. Izrađeni su i pokretni panoi za postavljanje umetničkih dela. U ulaznom holu zamenjen je ulazni portal, instalirane su toplotne pumpe za klimatizaciju, čime je značajno poboljšana energetska efikasnost zgrade. Stepenišna ograda je izmenjena uz očuvanje njenog prvobitnog izgleda, čime je povećana bezbednost posetilaca i zadovoljeni propisi o pristupačnosti objekata javne namene. Adaptaciju izložbenih prostora na spratu i ulaznog hola zgrade u iznosu od preko 100 miliona dinara potpunosti je finansirala Pokrajinska vlada. Zajedno sa adaptacijom izložbene sale u prizemlju Spomen-zbirke, koja je završena 2022. godine, obezbeđeni su najsavremeniji muzeološki uslovi za adekvatno čuvanje i izlaganje muzejskih predmeta, kao i za ugodan boravak posetilaca. Posmatrano u celini, izvršeni radovi u protekle tri godine predstavljaju najobimnije radove na zgradi legata Pavla Beljanskog od vremena dogradnje aneksa zgrade (1965–1966). Po rečima upravnice Spomen-zbirke mr Milane Kvas, zahvaljujući tome ostvaren je primarnicilj: da se vrhunska dela kulturne baštine čuvaju prema najsavremenijim muzeološkim standardima,kako bismo ih predali narednim generacijama u nasleđe.

„Drugi važan momenat na koji je ukazao Pavle Beljanski je autentičnost srpske umetnosti čiju vrednost poredisaživotnom energijom, što je znak prepoznavanja svake istinske umetnosti”, rekla je mr Milena Kvas.

Nije zgoreg podsetiti na to da je sama zgrada Spomen-zbirke sagrađena prema projektu arhitekte Ive Kurtovića, te da predstavlja prvi namenski izgrađen prostor za potrebe muzeja u Srbiji, i kao takva proglašena je spomenikom kulture 1992. godine. Inače, istovremeno sa završetkom radova na zgradi, fokus je stavljen i na redizajn vizuelnog identiteta Spomen-zbirke,i to u okviru projekta ReCulture – rebrendiranje ustanova kulture na Zapadnom Balkanu. Trenutno su rezultati ovog projektavidljivi, izmeđuostalog, i u grafičkim rešenjima promotivnog materijala, poput novog Vodiča kroz muzejske zbirke koji je Spoemn-zbirka objavila upravo za ovu priliku.

M. Stajić

Foto: Dnevnik/S. Šušnjević