НИНИНЕ МУСТРЕ: Зналци
Много је лепо када се сретнем са људима који добро знају свој посао.
У било ком домену. Раније нисам имала толико истанчан осећај да препознам када се ради о правом зналцу, а када о фолиранту који само глуми да зна шта ради. Некако сам увек наседала на форе ових других. Они остављају добар утисак од старта. Избацују неке фразе које су научили временом, и стално понављају реченице типа: „Ма, то ћемо лако”.
Та сарадња се обично претвори у хаос, јер тек када се све већ заука, ја схватим, да ћу ја морати да одрадим већи део посла, а то подразумева и мој и њихов део посла у који се наравно ја не разумем, због тога ми је и био потребан сарадник.
Радила сам у разним колективима и са различитим гупама људи, била сам у радију, у школи, преводила, извештавала, водила емисије, писала извештаје, организовала разне догађаје и увек је то подразумевало тим људи у којем свака карика мора да функционише барем толико, да држи ланац, јер ако једна пукне, оде маст у пропаст.
Временом сам најзад научила да препознам оне слабије карике које су у почетку обично најгласније и остављају утисак најјаче и да се на време обезбедим од пуцања ланца тако што ћу делегирати некога ко ће умети да ми помогне у оним областима у којима сам ја слабија. Тако избегавам велику секирацију и остављам себи простора да на време одреагујем у кризним моментима.
Схватам то као изазов који морам да савладам на свом путу, јер не може све стално да буде савршено. Добро сам научила да када све иде глатко, треба бити посебно на опрезу, јер вероватно све иде низбрдо, а зна се како то углавном заврши. Изазов је да препознам људе и проценим на шта могу да рачунам на време, без обзира на то шта говоре и како се понашају.
Други знак је омаловажавање успеха колега који се на било који начин истакну или добију неке похвале. Врло често то није директно, него онако успут натукнуто, па да се стекне утисак да постоји нека тамна страна целе приче. Трећи знак је што такве особе у свакој прилици воле да кажу да су баш оне још кад-икад радиле управо оно што треба да се уради и тако омаловаже сваку нову идеју.
Када их се замоли да поделе искуство и да дају допринос у тренутној ситуацији, они дају неке магловите опаске, жале се на садашње услове или начин рада и изврдају да дају било какав конкретан предлог. Верујем да је у ово време када је више него икада важно да се удружујемо, помажемо и сарађујемо, важно све ово знати, па такве „зналце“ кад год је могуће избегавати.
Нина Мартиновић Армбрустер