РЕЧ КРИТИКЕ Оја Бајдар: „Писма турских мачака“
Преводилац: Ана Лојаница и Весна Газдић, Издавач: Агора 2023.
Оја Бајдар (1940) је савремена турска прозаисткиња, вишеструко награђивана у својој домовини, превођена на више језика.
Чини се да у савременој књижевности заиста постоји читава посебна врста романа у којима су мачке главни јунаци, често чак и из првог лица. Роман Оје Бајдар управо је писан из те перспективе: људски свет онеобичен је кроз визуру галерије мачака јунака и јунакиња које контемплирају свој свакодневни живот, коментаришу догађаје у људском друштву (онолико колико стигне до њих, или колико сматрају да је уопште важно), с љубављу помешаном са мало презира према ипак очигледно јаднијој људској раси.
Мачке јунаци овог романа расуте су диљем Турске и Европе, повезане породичним или пријатељским везама, и дописују се преко мирисних писама које једна другој шаљу преко обуће и одеће својих власника, или чак преко коверата правих писама. Мачији свет има своја паралелна, често врло духовита правила, и своје сопствене институције, људима невидљиве – тако мачка Ноћка планира да тражи објашњење од комшијских канаринаца због чега је њихова власница била нељубазна према њеној, а мачка Флекица на локалној конференцији Удружења за друштвено унапређење слободних мачака држи предавање о статусу мачака у развијеним европским државама, пошто је она сама са својим власницима путовала и живела у пет различитих европских земаља.
Кроз овакве приче се, полако, коначно открива и тужни контекст који повезује власнике мачака јунака – радња романа смештена је на почетак осамдесетих, када је у Турској војним ударом насилно смењена власт што је резултирало огромним бројем хапшења, мучења и убијања не само политичких противника нове власти, већ и интелектуалаца, новинара и студената. Многи од власника мачака протагониста били су принуђени да беже из своје домовине, потуцајући се по Европи, где често нису били примани са добродошлицом (отуд и жалба за канаринце). У различитим читањима стварности, у роману Оје Бајдар људске трагедије мешају се са мачијим, осветљавајући из необичног угла један од натурбулентнијих периода турске историје.
Настасја Писарев