ДАН РОДНЕ РАВНОПРАВНОСТИ ОТВОРИО МНОГА ПИТАЊА Ево колико су тешки неплаћени женски послови
У анкети коју су током маја ове године спровеле организација АФА и компанија Мерк Србија о перцепцији и искуствима запослених по питању поштовања различитости, равноправности и инклузије, више од 80% запослених су углавном или у потпуности сагласни с тим да се жене у нашим фирмама пођеднако вреднују као и мушкарци, по питању мишљења и учинка.
Међутим, постоји разлика у мишљењу мушкараца и жена када је у питању ова тврдња: док се 68% мушкараца с њом слаже, такав став има свега 48% жена.
Ови нови резултати поклапају се с онима из трећег Индекса родне равноправности за Републику Србију. У односу на први Индекс родне равноправности из 2014. године, забележено је повећање вредности од 5,6 поена. Међутим, уколико би се напредак наставио овим темпом, биће потребно 59 година до достизања пуне родне равноправности у доменима које индекс обухвата. Нажалост, ни ових пола века нису свуда довољни: у неким битним областима, као што су новац, здравље или знање биће потребно много година, ево и колико.
Највише забрињава област знања, јер је забележен пад, што значи да има негативан тренд и прогнозу напретка “никад”. У питању је удео особа које учествују у формалном или неформалном образовању и међу женама и међу мушкарцима, а и родни јаз је повећан. У порасту је и сегрегација према образовним областима, а она се мери учешћем жена и мушкараца у областима образовања које се односе на здравље, образовање, социјалну заштиту, друштвене, хуманистичке области и уметност, а која највише доприноси паду вредности индекса на овом домену. Другим речима, све је мање хуманиста јер су ти послови изузетно тешки и врло слабо плаћени, а притисак јавности на њих је огроман. А ово “никад” звучи прилично злокобно.
Иначе, чак 70 посто испитаника мисли да жене и мушкарци примају исту зараду за исти посао. То је формално тачно, јер постоји систематизација која не дефинише критеријум пола. Међутим, чињеница је да и даље жене теже напредују, одустајући од каријере због породице, те завршавају на нижим пословним лествицама.
- Жене су у неповољном положају у готово свим областима. Оне су мање запослене, мање активне на тржишту рада, поседују само 25 посто имовине у Србији, постоји изражена дискриминација у вези с остваривањем материнства, много више времена проводе на неплаћеним пословима. – каже Милана Рикановић, шефица Агенције Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена УН Woman - Ми смо урадили истраживање колико процената БДП-а одлази на неплаћене послове које жена обавља: оно чини 21,5 посто бруто друштвеног производа.
Да поједноставимо, жене раде неплаћене послове који би – да се плаћају – чинили петину укупних прихода у држави.
Ивана Радоичић