DAN RODNE RAVNOPRAVNOSTI OTVORIO MNOGA PITANJA Evo koliko su teški neplaćeni ženski poslovi
U anketi koju su tokom maja ove godine sprovele organizacija AFA i kompanija Merk Srbija o percepciji i iskustvima zaposlenih po pitanju poštovanja različitosti, ravnopravnosti i inkluzije, više od 80% zaposlenih su uglavnom ili u potpunosti saglasni s tim da se žene u našim firmama pođednako vrednuju kao i muškarci, po pitanju mišljenja i učinka.
Međutim, postoji razlika u mišljenju muškaraca i žena kada je u pitanju ova tvrdnja: dok se 68% muškaraca s njom slaže, takav stav ima svega 48% žena.
Ovi novi rezultati poklapaju se s onima iz trećeg Indeksa rodne ravnopravnosti za Republiku Srbiju. U odnosu na prvi Indeks rodne ravnopravnosti iz 2014. godine, zabeleženo je povećanje vrednosti od 5,6 poena. Međutim, ukoliko bi se napredak nastavio ovim tempom, biće potrebno 59 godina do dostizanja pune rodne ravnopravnosti u domenima koje indeks obuhvata. Nažalost, ni ovih pola veka nisu svuda dovoljni: u nekim bitnim oblastima, kao što su novac, zdravlje ili znanje biće potrebno mnogo godina, evo i koliko.
Najviše zabrinjava oblast znanja, jer je zabeležen pad, što znači da ima negativan trend i prognozu napretka “nikad”. U pitanju je udeo osoba koje učestvuju u formalnom ili neformalnom obrazovanju i među ženama i među muškarcima, a i rodni jaz je povećan. U porastu je i segregacija prema obrazovnim oblastima, a ona se meri učešćem žena i muškaraca u oblastima obrazovanja koje se odnose na zdravlje, obrazovanje, socijalnu zaštitu, društvene, humanističke oblasti i umetnost, a koja najviše doprinosi padu vrednosti indeksa na ovom domenu. Drugim rečima, sve je manje humanista jer su ti poslovi izuzetno teški i vrlo slabo plaćeni, a pritisak javnosti na njih je ogroman. A ovo “nikad” zvuči prilično zlokobno.
Inače, čak 70 posto ispitanika misli da žene i muškarci primaju istu zaradu za isti posao. To je formalno tačno, jer postoji sistematizacija koja ne definiše kriterijum pola. Međutim, činjenica je da i dalje žene teže napreduju, odustajući od karijere zbog porodice, te završavaju na nižim poslovnim lestvicama.
- Žene su u nepovoljnom položaju u gotovo svim oblastima. One su manje zaposlene, manje aktivne na tržištu rada, poseduju samo 25 posto imovine u Srbiji, postoji izražena diskriminacija u vezi s ostvarivanjem materinstva, mnogo više vremena provode na neplaćenim poslovima. – kaže Milana Rikanović, šefica Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena UN Woman - Mi smo uradili istraživanje koliko procenata BDP-a odlazi na neplaćene poslove koje žena obavlja: ono čini 21,5 posto bruto društvenog proizvoda.
Da pojednostavimo, žene rade neplaćene poslove koji bi – da se plaćaju – činili petinu ukupnih prihoda u državi.
Ivana Radoičić