БОРБА СА СТРЕСОМ И АНКСИОЗНОШЋУ ЗАБРИЊАВАЈУЋА КОД МЛАДИХ Разговором и саветовањем се може много тога решити
Друштвени дијалог на тему менталног здравља младих, али и панел дискусије о њиховом идентитету у несигурном свету, те утицају дигитализације у комуникацији, биле су кључне теме јучерашње конференције одржане у просторијама Омладинског центра ОПЕНС, намењене наставницима, психолозима, психијатрима, волонтерима невладиних заједница, али и представницима државних институција.
Један од повода било је и истраживање КОМС-а (2023), у којем 72,1 одсто генерације З тврди да се често суочава са стресом, а 52,7 одсто са анксиозношћу, док само 4,6 одсто сматра да им је доступна стручна помоћ.
По речима извршног директора ОПЕНС-а Вукашина Гроздановића, у Новом Саду, кроз неформалну мрежу „Сазвежђе подршке”, годишње пруже преко 12.000 бесплатних услуга младима, што је еквивалент близу 50 милиона динара на тржишту.
– Имамо 14 различитих организација и институција које заједно са нама раде на питањима саветовања – каже Гроздановић. – Нажалост, и даље постоје листе чекања, али су мање. Велики је број позива, јер услуге нису само за Новосађане, пошто се дају и онлајн, и преко чета, односно сајта. Проблеми због којих се најчешће јављају су у вези са учењем, партнерским везама, стресом, анксиозношћу, страховима за будућност, посао. Млади са којима разговарамо су довољно отворени, а разлог томе је и што имамо вршњачке едукаторе, који обилазе школе.
Гроздановић је упозорио и на то да је важно имати и неку врсту тријаже, односно знати шта се може решити разговором и саветовањем, како се не би оптерећивао наш здравствени систем са, објективно, малим бројем стручњака који могу да пруже адекватну подршку, мислећи притом на домове здравља. У протеклих шест месеци, са партнерима из КОМС-а, НАПОР-а, Асоцијације канцеларија за младе, Извиђача Србије и Министарства туризма и омладине, сачињени су планови акција усмерених ка бризи за ментално здравље у десет градова Србије. Кроз пројекат се пружа подршку у знању, али и у новцу, а сада следи њихова реализација, у чему ће учествовати и локалне заједнице, будући да су се обавезале да ће и оне финансијски партиципирати у реализацији.
За овај први национални програм усмерен на ментално здравље младих Министарство туризма и омладине определило је 28 милиона динара, додала је помоћница ресорног министра Ивана Антонијевић.
– Трудићемо се да услуге из ове области смештамо управо у омладинске центре, како би се млади ослободили стида. Циљ нам је да оне буду доступне, по њиховој мери, да створимо сигуран простор – рекла је Ивана Антонијевић, додавши како је прошла година била подсетник колико се морамо бавити овом темом, па је тако недавно у Београду отворен Центар за младе, настао као реакција кризног радног тела, формираног после догађаја у „Рибникару”.
Специјалиста Програма за младе у Канцеларији УНИЦЕФ-а у Србији Станислава Вучковић истакла је колико је важно да се удруженим снагама осигурају услови за рано препознавање проблема и интервенцију, те додала да су путем „Сазвежђа подршке” успели да досегну до 4.000 младих људи у Новом Саду, али и да сличан модел промовишу у другим градовима:
– Према нашим истраживањима, око 84 одсто младих каже да не се не би поверило својим вршњацима уколико им треба помоћ, јер се тешко боре са одређеним осећањима или великим животним изазовима – напоменула је Станислава Вучковић, подсетивши с тим у вези да је шест министарстава лане потписало меморандум којим су се обавезала да ће боље координирати ресурсима и радити на смањењу стигме када је у питању ментално здравље.
С. Милачић