ДЕВЕТА УМЕТНОСТ: ВЛАД И ЖЕНСКА СНАГА: „ДРАКУЛА - РЕД ЗМАЈА”, Mарко Kонаво и Kорадо Рои

Албум је још “врућ” и актуелан на европској стрип сцени; на “Лука комикс анд гејмес 2022” престижном фестивалу у Италији, издавачка кућа “Ло скарабео” је представила свој најновији хорор стрип “Дракула: Ред змаја”, који је инстантно постао хит и предмет разбукталих дискусија фанова и критичара. Објављујући тај албум “Чаробна књига” наставља своје напоре да овдашњи стрипољупци “ухвате корак” са текућом продукцијом 9. уметности. Појава овог дела, пак, занимљива је и из другог угла: наиме “Чаробна књига” је 2021. објавила албум “Дракула” Жоржа Беса, што се такође десило врло брзо после оригиналног издања из 2019.  Наравно, стрипови који за полазиште имају „адаптацију“ прослављеног, класичног али и даље популарног романа „Дракула“ Брема Стокера (1847-1912) из 1897. нису никакав изузетак. Осим што је једно од кључних дела за историју хорора као литерарног жанра, „Дракула“ је и икона популарне културе XX века која је ушла у бројне уметничке форме (од филма и стрипа до позоришта, ТВ серија и компјутерских игрица), у свакодневни говор односно фундус појмова чије значење је опште познато. Популарност је, неминовно, донела безбројне „преправке“ и вулгаризације оригинала, већ према потребама оних који су их изводили и оних који су такве садржаје конзумирали. Тако је популарни мит о грофу крвопији из беспућа Трансилваније обавијен мноштвом велова који замагљују оригинал а понекад га и мањају безмало до непрепознатљивости. 

И по овом питању поменута Бесова “адаптација” и дело Конава и Роија представљају два могућа начина третирања питања праћења литерарног предлошка. Бесова одлука да у медиј 9. уметности преточи роман тако што ће се “строго” држати предлошка (мада уз понешто техничких измена те ублажавања повремених Стокерових декламаторских тирада) свакако је храбра ако се има у виду да је књига оригинално објављена 1897. године те да носи дух тог времена, који је блажи и склонији помпезности у односу на прве деценије XXI века. Но, испоставиће се и у овом стрипу да „Дракулу“ чини низ тачака/елемената односно образаца чија је интригантност ванвремена. С друге стране, сама структура романа, начин његове организације као и стилистички манир казивања и данас га добрано издиже изнад рутинске, конфекцијске хорор (пара)литературе. Конаво је, пак, био другачијег мишљења па стога на почетку албума јасно пише „Слободна адаптација романа Брема Стокера“ – шта то тачно значи увериће се знатижељни читаоци врло брзо јер се прича, која започиње “на трагу” романа постепено грана и одлази у смеру који је поприлично неочекиван а који је на трагу већ доста дуго присутне тенденције “осавремењавања класике” односно акцентовања и продубљивања неких елемената оригиналне приче кроз визуре текућих културних интереса. Све ово, наравно, може бити погубно за “слободну адаптацију” јер се узета слобода може отргнути из руку стваралаца који нису успели да је каналишу. Наравно, сасвим је могуће да нова “слободна адаптација” буде и успешна јер доноси идеје и тумачења какви до тада нису постојали. Управо о томе је интрига “Дракуле” Конава и Роија.

Кључне речи за ово дело су “Ред змаја” јер је витешки ред Змаја, настао према угледу на бургундијски витешки ред Св. Ђорђа, првобитно задужен за заштиту краљевске породице цара Светог римског царства Жигмунда (у време док је још увек био краљ Мађарске). Чланови реда називали су се драконима односно змајоносцима. Године 1408. објављена је повеља реда у којој је назначено да је основни задатак реда одбрана крста од непријатеља, нарочито од Турака. Међу 24 витеза који су учествовали у успостављању (или обнављању) реда 1408. био је и Стефан Лазаревић, деспот Србије. Влад Цепеш, војвода Влашке, приступио је реду после 1431. Цепеш није бирао средства у борби против Турака а омиљено му је било набијање противника на колац. Та борба је имала своју цену а та је, како приповеда Конаво, била смрт сина јединца. У свом бесу Влад се одриче Бога… Ова предисторија претапа се у знану Стокерову причу али је узрок каснијих одступања од оригинала по којима је Цепеш/Дракула, у крајњем скору, изманипулисан и потчињен вољи и снази своје супруге. Дракулине моћи откривају се као несавршени оклоп пред насртајима супруге која познаје његове слабости; моћни, дијаболични Принц таме бива сведен на рањиво бесмртно биће које се бори за преживљавање и жуди за осветом (што отворени крај стрипа не искључује).

Марко Канаво (1974) кустос, консултант стрипских фестивала, уредник специјализованих часописа, колумниста у неколико дневних новина, који се 2013. посветио стрипу, унео је у “Дракулу” активни женски елемент (пасивни већ постоји у роману) који ефикасно и ефектно “свргава” вампира и преузима главну улогу. Ова неочекивана смена на тону приче свакако крије потенцијал који ће, надајмо се, сценариста искористити у наставку (или наставцима). И док вештини сценаристе предстоје нова искушења ради оправдавања измена које је унео у оригиналну причу, мајсторство Корада Роија (1958) апсолутно је неупитно. Његова способност да дочара атмосферу импозантна а графизам, валери, дискретни омажи јунацима популарне културе, монтажа табли, брзе промене ракурса и формата цртежа остављају гледаоце без даха па се лако може десити да и не прочитају текст у балонима, заведени сугестивношћу слика. А да иза све те бриљантности стоји озбиљан рад открива се у једном од поговора албума где су репродуковане и табле које је Рои одбацио односно поново нацртао; други поговор инструктивни је водич кроз тему вампиризма и Дракуле кроз литературу и филм.

У коначном свођењу утисака, „Дракула: Ред змаја“ Марка Конава и Корада Роија се представља као ванредно занимљиво дело које комбинује знану причу и сасвим нове елементе творећи специфичан амалгам који може израсти у битну тачку у развоју стрипова са темом вампиризма; све речено оживљено је у сјајном готском цртежу изашлом испод руке једног од врхунских цртача савременог италијанског стрипа. 

Илија Бакић