ИНТЕРВЈУ: ПРОФ. ДР БОРИС ДУМНИЋ, В. Д. ДЕКАНА ФАКУЛТЕТА ТЕХНИЧКИХ НАУКА УНИВЕРЗИТЕТА У НОВОМ САДУ Градиће се још један Научно-технолошки парк

Када је 1960. основан као Машински факултет, имао је само један студијски програм; данашњи ФТН има 91 студијски програм, при чему 86 реализује самостално, док је преосталих пет плод сарадње са другим високошколским установама.

– Наше тренутно опредељење је да број акредитованих студијских програма задржимо на постојећем нивоу, али да стално радимо на томе да саме студијске програме иновирамо у смислу усклађивања и праћења најновијих трендова из области из којих школујемо наше инжењере. Мењају се поједини предмети, оснивају се студијски модули или се раде измене самих програма, све са циљем да останемо актуелни, односно да нашим студентима нудимо најновија знања. Истовремено, оно што такође карактерише ФТН јесте висок степен интердисциплинарности и повезаности различитих струка – каже за „Дневник” проф. др Борис Думнић, в.д. декана Факултет техничких наука.

 У данашње време, када се технологије мењају не на вишедеценијском, већ безмало на месечном нивоу, колики је изазов пратити те промене кроз образовни систем?

– Суочени смо са техничко-технолошким искорацима који захтевају све брже реакције. У складу с тим и образовање мора да се мења. Једноставно, ми као високошколска установа морамо константно и много ажурније него раније да пратимо шта се све дешава у циљаним областима и с тим усклађујемо студијске програме. Такође не смемо из фокуса да испустимо ни нове области, које долазе и биће их све више и више. Наравно, тим променама су подложни и сви учесници у образовном процесу, пре свега наставници и сарадници. Сада заиста на делу имамо оно што се зове активно целоживотно образовање, јер без подизања нивоа знања које морате да усвојите, без непрестаног усавршавања, односно уколико оно изостане, за веома кратко време изгубићете корак. А то на нивоу факултета значи да студентима више нећете бити атрактивни, јер зашто би долазили код вас да губе време учећи нешто што је превазиђено.

Упис од 12. до 25. јуна, на располагању 2.524 места

На основне академске студије у школској 2024/25. години Факултет техничких наука уписаће укупно 2.524 студента, од тога ће њих 1.433 бити на буџету, док ће 1.091 морати да сам финансира своје школовање. „Пријављивање кандидата биће од 12. до 25. јуна. У том периоду је отворена могућност електронске пријаве, а онима који желе да то ураде на самом факултету, то ће им бити омогућено 24. и 25. јуна у времену од 8 до 13 часова на шалтерима студентске службе. По завршетку пријаве кандидата организујемо полагање пријемних испита, и то 26. и 27. јуна по распореду који ће бити објављен на интернет страници ФТН-а и нашим друштвеним мрежама”, најавио је професор Думнић. 

 Која је улога привреде у том процесу?

– Управо једно од кљу­чних опредељења захваљујући којем успевамо да одржимо корак с временом јесте наша повезаност с привредом, односно блиска сарадња с индустријом. Синергија академије и индустрије, не само у Републици Србији, него на глобалном нивоу, изузетно је важно питање: како и на који начин постићи ту синергију, а онда је и унапредити. Убеђен сам у то да се, уколико високошколска установа која образује инжењере није добро повезана с привредом, с пуним правом може поставити питање квалитета таквог образовног процеса. Наиме, тешко ћете данас наћи фирму, која се бави производњом из домена савремених техно­логија, а да нема свој истраживачко-развојни центар. А истраживачко-развојни центри су природно оријентисани на сарадњу са факултетима, односно универзитетима. И то је та синергија. Јер ми практично производимо кадар неопходан тим центрима, како онај окренут класичним инжењерским делатно- ­сти­ма, тако и онај посвећен научно-истраживачком раду. Дакле, ваљано образовање на факултету као што је ФТН није могуће без блиске везе са привредом, баш као што ни привреда не може да напредује без стручњака које ми продукујемо.  

 Стижу ли из привреде какве сугестије?

– У том смислу привреда је јасна: њој требају инже­њери који врло брзо могу да се укључе у привредне токове. Идеално, да они одмах по завршетку сту­дија могу активно да раде на пројектима, и то што је могуће више самостално. Како ћете доћи до тога? Па тако што ћете као институција имати блиску везу са Привредом, односно тако што ће студенти током школовања имати што је могуће више праксе и стицати искуства која подразумева рад мимо учионице. На тај начин ћете добити кадар који практично одмах по завршетку студија може да допринесе компанијама у којима се запошљава. Део имиџа ФТН-а управо је то да наши студенти брзо постају део тима и ус­пеш­но се носе са изазовима. С друге стране, нама је веома важно да добијамо и повратне информације од компанија, како бисмо препознали евентуалне слабе тачке у образовном процесу на које можемо да утичемо, и онда да на њима радимо.

 Многе стране компаније су међу разлоге за долазак у Нови Сад навеле – Факултет техничких наука?

– Потпуно нескромно могу да кажем да су Универзитет у Новом Саду и ФТН међу темељима привредног функционисања и развоја не само града Новог Сада него и целог региона. Уосталом, од оснивања нашег фа­кул­тета на њему је диплому стекло више од 22.000 инжењера. Стога и не треба да чуди што су технолошки високоразвијене компаније у Нови Сад и АП Војводину у доброј мери привучене и кадровима који се овде школују. При томе је исто тако важно и што ми имамо много младих људи који желе да студирају и баве се инжењерским струкама, те виде развој својих каријера управо у тим компанијама. Иначе, и у овом случају су нам од изузетног значаја повратне информације – какав је квалитет наших инжењера, с коликим степеном знања и вештина долазе у те компаније, да ли постоје неке области на које посебно треба обратити пажњу... Ми смо у том смислу потпуно отворени, јер то и јесте задатак једне савремене високошколске установе и савременог образовног процеса.

 Препознају ли фирме довољно потенцијале сарадње са ФТН-ом и на комерцијалној основи?

– Факултет техничких наука сваке године реализује више стотина уговора склопљених са привредним субјектима. Ти уговори подразумевају различит облик услуга и сервиса које нудимо на тзв. отвореном тржишту: од израде пројектно-техничке документације, пружања саветодавних услога, развоја прототипа, усавршавања индустријског производа... И ми се трудимо да што већи број на­ставника и сарадника укључимо у те активности. На ФТН-у ради њих скоро 900, који имају потенцијал, капацитет и формално образовање, али и стручност и искуство да се баве различитим областима инжењерске делатности и кроз сарадњу са привреду. И ми то желимо да подстакнемо. То је за факултет важно из више разлога. Рецимо, сигуран сам да бисте у разговору са наставницима и сарадницима факултета чули како је ниво њихове стручне компетенције, али у неким  сегментима и образовног и истраживачког рада значајно порастао кроз сарадњу са привредом. Јер ту много додатних ствари морате да научите, а понекад и много изазова да савладате, као што је потреба да у оквиру различитих тимова, различитих струка, урадите неку експертизу, станете иза ње, одбраните је. Или да препознате шта је конкретан проблем у датом привредном субјекту и понудите решење.

Основе нуклеарне енергетике

Да ли је реално да у наредних неколико година Факултет техничких наука добије и студијски програм који би у фокусу имао нуклеарну енергетику?

– Ми на ФТН-у желимо да се бавимо свим струкама из наших области које су актуелне, те да подижемо и наш капацитет, како у смислу наставника и сарадника, тако и у смислу развоја студијских програма. Рецимо, пре неколико година смо креирали студијски програм из области вештачке интелигенције, што је тема која данас заокупља глобалну и научну и јавну сцену. Такође, изузетно актуелна тема је и сајбер безбедност, у коју смо се веома активно укључили јер желимо да дамо наш допринос и на том пољу. Као и на пољу паметних енергетсклих мрежа или обновљивих извора енергије. И тако даље... Свим тим темама ми смо почели да се бавимо још док се о њима само спорадично причало на овим просторима. На том фону, тема која постаје веома актуелна је нуклеарна енергетика. Много је на том плану изазова, пре свега због постојања мораторијума на изградњу нуклеарних објеката. Али ми као образовна и научна институција желимо да том проблему веома озбиљно приступимо, па учествујемо у разговорима о оправданости укидања постојећег мораторијума и других ограничења које је он донео. Циљ нам је да језиком струке и чињеница будемо конструктиван сарадник свима који се баве питањем коришћења нуклеарне енергетике искључиво у мирнодопске сврхе, за производњу енергије, али и за употребу у медицини и слично. Такође желимо и да будемо активни, како у домену образовања, тако и у домену науке и истраживања; а имамо капацитет, јер ФТН је интердисциплинарни факултет, а нуклеарна енергетика је далеко шире питање и од нуклеарне физике и од саме производње енергије, јер се практично везује за све наше струке: од грађевине, машинства, електротехнике, заштите животне средине, до питања поузданости података, вештачке интелигенције... и свих других области које морају да буду повезане да би један такав пројекат као што је нуклеарна електрана могао да уопште буде планиран а након тога и реализован. И у том смислу ми желимо да све наше капацитете ставимо на располагање, али и да подигнемо наш ниво компетенција како би на најбољи могући начин одговорили том изазову. 

 Будући да све више студената жели да упише ФТН, баш као што је све више и компанија које желе да буду „ближе ватри”, односно најбољима, владало је уверење да ће НТП решити проблем просторне лимитираности факултета. Но, биће да га је само умањио?

– Факултет техничких наука тренутно у простору који је негде реда величине 40.000 квадратних метара, у шест објеката лоцираних у кампусу Универзитета у Новом Саду. Али оно што је чињеница јесте да се ти просторни капацитети налазе испод нивоа који је потребан факултету. Наш степен развоја просто их превазилази. И то није само ограничење, већ и велики изазов, јер сваки пут када се прави распоред наставе за наредну школску годину, свесни смо чињенице да поједине часове морамо да гурамо у касније вечерње термине или дане викенда. То представља велико оптерећење и за наставни кадар и за студенте. Стога, да бисмо задржали овај степен развоја и, природно, наставили да га подижемо, ми морамо да размишљамо о будућности.

У том светлу развијен је пројекат који предвиђа изградњу још једне зграде за потребе ФТН-а и новог објекта Научно-технолошког парка. И то је потреба, јер, с једне стране, нама ствара услове да наставимо да школујемо садашњи број инжењера, па чак и да као факултет растемо, а са друге стране отвара се нови простор за све оне компаније које су изразиле интересовање да буду део НТП-а, да то и постану – будући да су капацитети постојећег научно-технолошког парка попуњени. Ова два савремена објекта биће лоцирана на месту на коме се тренутно налази Машински инсти­тут; у првом ће бити учионице, лабораторије и кабинети за потребе наставника, сарадника и студената ФТН-а, док ће се у другом објекту сместити НТП са истраживачко-развојним центрима заинтересованих компанија. Овим пројектом ћемо решити и питање Машинског института, који сада функционише у згради која нити може да се надограђује, нити озбиљно да се санира, а енергетски је потпуно неефикасна.

 Када би ти објекти могли бити завршени?

– Ми се тренутно нала­зимо у фази израде пројектно-техничке документације. И она би требало да релативно брзо буде завршена, у смислу израде пројекта за подношење захтева за грађевинску дозволу и потом њено ис­хо­довање. Процене су, заправо, да би до краја ове године све те „папиролошке” активности могле бити завршене, а паралелно с тим водиће се разговори с на­шим оснивачима око начина финансирања реа­лизације пројекта. Тек, мислим да је реално очекивати да би сама градња могла потрајати око две године, односно да бисмо у току 2027. могли потпуно ста­вити у функцију те нове, савремене објекте, на радост и Факултета техничких нау­ка и свих наших студе­ната, наставника и сарадника.

Мирослав Стајић