INTERVJU: PROF. DR BORIS DUMNIĆ, V. D. DEKANA FAKULTETA TEHNIČKIH NAUKA UNIVERZITETA U NOVOM SADU Gradiće se još jedan Naučno-tehnološki park

Kada je 1960. osnovan kao Mašinski fakultet, imao je samo jedan studijski program; današnji FTN ima 91 studijski program, pri čemu 86 realizuje samostalno, dok je preostalih pet plod saradnje sa drugim visokoškolskim ustanovama.

– Naše trenutno opredeljenje je da broj akreditovanih studijskih programa zadržimo na postojećem nivou, ali da stalno radimo na tome da same studijske programe inoviramo u smislu usklađivanja i praćenja najnovijih trendova iz oblasti iz kojih školujemo naše inženjere. Menjaju se pojedini predmeti, osnivaju se studijski moduli ili se rade izmene samih programa, sve sa ciljem da ostanemo aktuelni, odnosno da našim studentima nudimo najnovija znanja. Istovremeno, ono što takođe karakteriše FTN jeste visok stepen interdisciplinarnosti i povezanosti različitih struka – kaže za „Dnevnik” prof. dr Boris Dumnić, v.d. dekana Fakultet tehničkih nauka.

 U današnje vreme, kada se tehnologije menjaju ne na višedecenijskom, već bezmalo na mesečnom nivou, koliki je izazov pratiti te promene kroz obrazovni sistem?

– Suočeni smo sa tehničko-tehnološkim iskoracima koji zahtevaju sve brže reakcije. U skladu s tim i obrazovanje mora da se menja. Jednostavno, mi kao visokoškolska ustanova moramo konstantno i mnogo ažurnije nego ranije da pratimo šta se sve dešava u ciljanim oblastima i s tim usklađujemo studijske programe. Takođe ne smemo iz fokusa da ispustimo ni nove oblasti, koje dolaze i biće ih sve više i više. Naravno, tim promenama su podložni i svi učesnici u obrazovnom procesu, pre svega nastavnici i saradnici. Sada zaista na delu imamo ono što se zove aktivno celoživotno obrazovanje, jer bez podizanja nivoa znanja koje morate da usvojite, bez neprestanog usavršavanja, odnosno ukoliko ono izostane, za veoma kratko vreme izgubićete korak. A to na nivou fakulteta znači da studentima više nećete biti atraktivni, jer zašto bi dolazili kod vas da gube vreme učeći nešto što je prevaziđeno.

Upis od 12. do 25. juna, na raspolaganju 2.524 mesta

Na osnovne akademske studije u školskoj 2024/25. godini Fakultet tehničkih nauka upisaće ukupno 2.524 studenta, od toga će njih 1.433 biti na budžetu, dok će 1.091 morati da sam finansira svoje školovanje. „Prijavljivanje kandidata biće od 12. do 25. juna. U tom periodu je otvorena mogućnost elektronske prijave, a onima koji žele da to urade na samom fakultetu, to će im biti omogućeno 24. i 25. juna u vremenu od 8 do 13 časova na šalterima studentske službe. Po završetku prijave kandidata organizujemo polaganje prijemnih ispita, i to 26. i 27. juna po rasporedu koji će biti objavljen na internet stranici FTN-a i našim društvenim mrežama”, najavio je profesor Dumnić. 

 Koja je uloga privrede u tom procesu?

– Upravo jedno od klju­čnih opredeljenja zahvaljujući kojem uspevamo da održimo korak s vremenom jeste naša povezanost s privredom, odnosno bliska saradnja s industrijom. Sinergija akademije i industrije, ne samo u Republici Srbiji, nego na globalnom nivou, izuzetno je važno pitanje: kako i na koji način postići tu sinergiju, a onda je i unaprediti. Ubeđen sam u to da se, ukoliko visokoškolska ustanova koja obrazuje inženjere nije dobro povezana s privredom, s punim pravom može postaviti pitanje kvaliteta takvog obrazovnog procesa. Naime, teško ćete danas naći firmu, koja se bavi proizvodnjom iz domena savremenih tehno­logija, a da nema svoj istraživačko-razvojni centar. A istraživačko-razvojni centri su prirodno orijentisani na saradnju sa fakultetima, odnosno univerzitetima. I to je ta sinergija. Jer mi praktično proizvodimo kadar neophodan tim centrima, kako onaj okrenut klasičnim inženjerskim delatno- ­sti­ma, tako i onaj posvećen naučno-istraživačkom radu. Dakle, valjano obrazovanje na fakultetu kao što je FTN nije moguće bez bliske veze sa privredom, baš kao što ni privreda ne može da napreduje bez stručnjaka koje mi produkujemo.  

 Stižu li iz privrede kakve sugestije?

– U tom smislu privreda je jasna: njoj trebaju inže­njeri koji vrlo brzo mogu da se uključe u privredne tokove. Idealno, da oni odmah po završetku stu­dija mogu aktivno da rade na projektima, i to što je moguće više samostalno. Kako ćete doći do toga? Pa tako što ćete kao institucija imati blisku vezu sa Privredom, odnosno tako što će studenti tokom školovanja imati što je moguće više prakse i sticati iskustva koja podrazumeva rad mimo učionice. Na taj način ćete dobiti kadar koji praktično odmah po završetku studija može da doprinese kompanijama u kojima se zapošljava. Deo imidža FTN-a upravo je to da naši studenti brzo postaju deo tima i us­peš­no se nose sa izazovima. S druge strane, nama je veoma važno da dobijamo i povratne informacije od kompanija, kako bismo prepoznali eventualne slabe tačke u obrazovnom procesu na koje možemo da utičemo, i onda da na njima radimo.

 Mnoge strane kompanije su među razloge za dolazak u Novi Sad navele – Fakultet tehničkih nauka?

– Potpuno neskromno mogu da kažem da su Univerzitet u Novom Sadu i FTN među temeljima privrednog funkcionisanja i razvoja ne samo grada Novog Sada nego i celog regiona. Uostalom, od osnivanja našeg fa­kul­teta na njemu je diplomu steklo više od 22.000 inženjera. Stoga i ne treba da čudi što su tehnološki visokorazvijene kompanije u Novi Sad i AP Vojvodinu u dobroj meri privučene i kadrovima koji se ovde školuju. Pri tome je isto tako važno i što mi imamo mnogo mladih ljudi koji žele da studiraju i bave se inženjerskim strukama, te vide razvoj svojih karijera upravo u tim kompanijama. Inače, i u ovom slučaju su nam od izuzetnog značaja povratne informacije – kakav je kvalitet naših inženjera, s kolikim stepenom znanja i veština dolaze u te kompanije, da li postoje neke oblasti na koje posebno treba obratiti pažnju... Mi smo u tom smislu potpuno otvoreni, jer to i jeste zadatak jedne savremene visokoškolske ustanove i savremenog obrazovnog procesa.

 Prepoznaju li firme dovoljno potencijale saradnje sa FTN-om i na komercijalnoj osnovi?

– Fakultet tehničkih nauka svake godine realizuje više stotina ugovora sklopljenih sa privrednim subjektima. Ti ugovori podrazumevaju različit oblik usluga i servisa koje nudimo na tzv. otvorenom tržištu: od izrade projektno-tehničke dokumentacije, pružanja savetodavnih usloga, razvoja prototipa, usavršavanja industrijskog proizvoda... I mi se trudimo da što veći broj na­stavnika i saradnika uključimo u te aktivnosti. Na FTN-u radi njih skoro 900, koji imaju potencijal, kapacitet i formalno obrazovanje, ali i stručnost i iskustvo da se bave različitim oblastima inženjerske delatnosti i kroz saradnju sa privredu. I mi to želimo da podstaknemo. To je za fakultet važno iz više razloga. Recimo, siguran sam da biste u razgovoru sa nastavnicima i saradnicima fakulteta čuli kako je nivo njihove stručne kompetencije, ali u nekim  segmentima i obrazovnog i istraživačkog rada značajno porastao kroz saradnju sa privredom. Jer tu mnogo dodatnih stvari morate da naučite, a ponekad i mnogo izazova da savladate, kao što je potreba da u okviru različitih timova, različitih struka, uradite neku ekspertizu, stanete iza nje, odbranite je. Ili da prepoznate šta je konkretan problem u datom privrednom subjektu i ponudite rešenje.

Osnove nuklearne energetike

Da li je realno da u narednih nekoliko godina Fakultet tehničkih nauka dobije i studijski program koji bi u fokusu imao nuklearnu energetiku?

– Mi na FTN-u želimo da se bavimo svim strukama iz naših oblasti koje su aktuelne, te da podižemo i naš kapacitet, kako u smislu nastavnika i saradnika, tako i u smislu razvoja studijskih programa. Recimo, pre nekoliko godina smo kreirali studijski program iz oblasti veštačke inteligencije, što je tema koja danas zaokuplja globalnu i naučnu i javnu scenu. Takođe, izuzetno aktuelna tema je i sajber bezbednost, u koju smo se veoma aktivno uključili jer želimo da damo naš doprinos i na tom polju. Kao i na polju pametnih energetsklih mreža ili obnovljivih izvora energije. I tako dalje... Svim tim temama mi smo počeli da se bavimo još dok se o njima samo sporadično pričalo na ovim prostorima. Na tom fonu, tema koja postaje veoma aktuelna je nuklearna energetika. Mnogo je na tom planu izazova, pre svega zbog postojanja moratorijuma na izgradnju nuklearnih objekata. Ali mi kao obrazovna i naučna institucija želimo da tom problemu veoma ozbiljno pristupimo, pa učestvujemo u razgovorima o opravdanosti ukidanja postojećeg moratorijuma i drugih ograničenja koje je on doneo. Cilj nam je da jezikom struke i činjenica budemo konstruktivan saradnik svima koji se bave pitanjem korišćenja nuklearne energetike isključivo u mirnodopske svrhe, za proizvodnju energije, ali i za upotrebu u medicini i slično. Takođe želimo i da budemo aktivni, kako u domenu obrazovanja, tako i u domenu nauke i istraživanja; a imamo kapacitet, jer FTN je interdisciplinarni fakultet, a nuklearna energetika je daleko šire pitanje i od nuklearne fizike i od same proizvodnje energije, jer se praktično vezuje za sve naše struke: od građevine, mašinstva, elektrotehnike, zaštite životne sredine, do pitanja pouzdanosti podataka, veštačke inteligencije... i svih drugih oblasti koje moraju da budu povezane da bi jedan takav projekat kao što je nuklearna elektrana mogao da uopšte bude planiran a nakon toga i realizovan. I u tom smislu mi želimo da sve naše kapacitete stavimo na raspolaganje, ali i da podignemo naš nivo kompetencija kako bi na najbolji mogući način odgovorili tom izazovu. 

 Budući da sve više studenata želi da upiše FTN, baš kao što je sve više i kompanija koje žele da budu „bliže vatri”, odnosno najboljima, vladalo je uverenje da će NTP rešiti problem prostorne limitiranosti fakulteta. No, biće da ga je samo umanjio?

– Fakultet tehničkih nauka trenutno u prostoru koji je negde reda veličine 40.000 kvadratnih metara, u šest objekata lociranih u kampusu Univerziteta u Novom Sadu. Ali ono što je činjenica jeste da se ti prostorni kapaciteti nalaze ispod nivoa koji je potreban fakultetu. Naš stepen razvoja prosto ih prevazilazi. I to nije samo ograničenje, već i veliki izazov, jer svaki put kada se pravi raspored nastave za narednu školsku godinu, svesni smo činjenice da pojedine časove moramo da guramo u kasnije večernje termine ili dane vikenda. To predstavlja veliko opterećenje i za nastavni kadar i za studente. Stoga, da bismo zadržali ovaj stepen razvoja i, prirodno, nastavili da ga podižemo, mi moramo da razmišljamo o budućnosti.

U tom svetlu razvijen je projekat koji predviđa izgradnju još jedne zgrade za potrebe FTN-a i novog objekta Naučno-tehnološkog parka. I to je potreba, jer, s jedne strane, nama stvara uslove da nastavimo da školujemo sadašnji broj inženjera, pa čak i da kao fakultet rastemo, a sa druge strane otvara se novi prostor za sve one kompanije koje su izrazile interesovanje da budu deo NTP-a, da to i postanu – budući da su kapaciteti postojećeg naučno-tehnološkog parka popunjeni. Ova dva savremena objekta biće locirana na mestu na kome se trenutno nalazi Mašinski insti­tut; u prvom će biti učionice, laboratorije i kabineti za potrebe nastavnika, saradnika i studenata FTN-a, dok će se u drugom objektu smestiti NTP sa istraživačko-razvojnim centrima zainteresovanih kompanija. Ovim projektom ćemo rešiti i pitanje Mašinskog instituta, koji sada funkcioniše u zgradi koja niti može da se nadograđuje, niti ozbiljno da se sanira, a energetski je potpuno neefikasna.

 Kada bi ti objekti mogli biti završeni?

– Mi se trenutno nala­zimo u fazi izrade projektno-tehničke dokumentacije. I ona bi trebalo da relativno brzo bude završena, u smislu izrade projekta za podnošenje zahteva za građevinsku dozvolu i potom njeno is­ho­dovanje. Procene su, zapravo, da bi do kraja ove godine sve te „papirološke” aktivnosti mogle biti završene, a paralelno s tim vodiće se razgovori s na­šim osnivačima oko načina finansiranja rea­lizacije projekta. Tek, mislim da je realno očekivati da bi sama gradnja mogla potrajati oko dve godine, odnosno da bismo u toku 2027. mogli potpuno sta­viti u funkciju te nove, savremene objekte, na radost i Fakulteta tehničkih nau­ka i svih naših stude­nata, nastavnika i saradnika.

Miroslav Stajić