КОНГРЕС У ВРДНИКУ ИСПУНИО ОЧЕКИВАЊА Директорка ТОВ Др Наташа Павловић: „Следе још два у Вршцу и Бечеју, а очекујем да ће заживети и у наредним годинама“
Први Конкрес развоја руралног туризама Војводине у бањи Термал у Врднику у у општини Ириг испунио је очекивања, јер је, осим туристичких радника и представника општина и градова, на скупу било и 30 предузетника који су заинтересовани да покрену бизнис у својим сеоским домаћинствима или су већ у том послу, а били су присутни да би чули у ком правцу треба да развијају посао у будућности. Скуп је почео у четвртак и завршен је у петак.
Посебан утисак на учеснике оставила је интерактивна комуникакација, остварена између говорника и слушалаца после готово сваког предавања. Чуло се да има бројних питања и недоумица предузетника у сеоском туризму па је и то разлог зашто је конгрес био усешан.
На скупу је био згуснут распоред, испуњен са десетак тема подељених у неколико целина. Између осталог, говорило се о могућностима развоја сеоског туризма у Србији, ЕУ трендовима, законским оквирима, туризму и пољопривреди...
Директорка Туристичке организације Војводине др Наташа Павловић изразила је задовољство како је конгерес протекао. - Задовољни смо што је на конгресу било око 110 учесника и очекујем да конгрес заживи у наредним годинама. Од новца који је Министарство за туризам и омладину обезбедило за организацију скупа одржаће се још два конгреса, 5. и 6. јула у Вршци и током октобра у Бечеју.
Она је споменула да у наредном периду очекује још сусрета где би се размењивала знања и искуства, јер савремени принципи пословања у туризму воде у правцу да се туристичка понуда окрене новим садржајима - сеоским домаћинстима, салашима, аутентичним чардама и етно-кућама, и да је мултикултуралност Војводине потенцијал за развој бројних туриситичких производа. - Савремена концепција туризма и услуга базира се на изазивању емоција и доживљаја. Гости се сада краће задржавају и хоће нешто ново да виде и доживе, а то нису само салаши, већ и винарије и други аутетични објекти. Да би туристи били задовољни, треба радити на маркетингу који ће рурални туризам приближити тржишту, а то се може постиже умрежавањем, стварањем здраве конкуренције, међусобним повезивањем, јавно приватним партнерством и кластерима.
Свака друга општина има по неколико салаша
У АПВ има регистрованих 148 сеоских домаћинстава - салаша који у четири до пет соба примају госте на преноћиште или излете, казала је директорка Туристичке организације Војводине др Наташа Павловић. - Практично свака друга општина од укупно 45 локалних самоуправа има два до три салаша која се баве туризмом . Највише их је у Ченеју на подручју Града Новог Сада, затим око Суботице, Сомбора и Темерина.
Директорка је скренула пажњу на то да смештајни капацитети домаћинстава и не могу да буду већи од постојећих јер масовни туризам одавно не постоји у свету, осим у бањским комплексима. - ИПАРД фондови не дају новчане подстицаје за изградњу великих туристичких комплекса у сеоским домаћинствима већ се новац и то знатан може добити за инвестиције до 30 лежаја, па се зато ни не тежи да предузетници који се баве домаћом радиношћу имају велики број соба и кревета.
Први конгерес руралног развоја војводине организвали су Туристичка организација Војводине и Центар за рурални развој Војводине, а подржали су га Министарство за туризам и омладину, Покрајински секретаријат за привреду и туризам, Гаранцијски фонд и Фонд за развој АПВ и копанија Смартер АоЕ. Медијски спонзор био је и Дневник Војводина прес.
Текст и фото: З. Делић - И. Бакмаз
