Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

ВИШЕ ОД ИСТОРИЈЕ О узајамним везама

30.05.2024. 17:18 17:30
Пише:
Фото: Pixabay.com

Недавно је Одељење за књижевност и језик Матице српске објавила трећи том зборника „Из историје српско-мађарских културних веза“ са врло богатим садржајем из којег на првом месту треба издвојити студију недавно преминулог будимпештанског професора славистике и књижевника Петра Милошевића о животу и стваралаштву културолога Стојана Вујичића (1933-2002).

У студији Милошевић подсећа да је Стојан Вујичић током друге половине 20. века стварао везе између мађарског и српског (југословенског) књижевног и културног живота, као преводилац, уредник, антологичар, писац студија, организатор научних скупова  и књижевних сусрета. 

А не само да је успоставио везе са књижевницима већ их је и преводио с једног на други језик, и то са најзначајнијима, као што су: Андрић, Крлежа, Црњански, Вељко Петровић, Добрица Ћосић, Васко Попа, Данило Киш, односно Шандор Вереш,  Јанош Пилински, Ференц Јухас, Ласло Нађ и други. Спектар његових стручних радова био је широк, писао је о утицају јужно-словенске  народне поезије на мађарско песништво 16. века. Писао је културно-историјске монографије о Сентендреји, Пешти и Будиму. Деценијама је сакупљао материјал за музејску збирку Саборне цркве у Сентендреји, а 1979. године је именован за директора Црквено-уметничко-научне збирке Будимске епархије. Поводом 300. годишњице Велике сеоба Срба у Мађарску приређује стални изложбу у Будимпешти. Поред тога у својих десетак књига есеја и студија обрађује и прошлост и за своје време садашњост културолошких веза двеју народа.  

Историчар књижевности Роланд Орчик у својој студији анализира преводе култне песме Милоша Црњанског „Суматра“.  Не  би се веровало да та песма има чак седам превода на мађарски језик, а све те преводе (од препева Золтана Чуке 1920. до превода Магдолне Дањи 1993. године) сакупио је Карољ Ач, и уз своје препеве објавио у новосадском Форуму, поводом стогодишњице рођења Црњанског.

Обимна студија историчара Ненада Обрадовића обрађује тему како је угарски краљ Жигмунд  Луксембуршки (1387-1437) настојао да придобије српског деспота Стефана Лазаревића 1403. године е да би он  постао један од најјачих међу оснивачима  Витешког реда Змаја, чији је задатак био да формира групу барона који ће подржавати владавину угарског краља. А за узврат добио је  земљопоседе, од којих један од значајних је био у жупанији Сатмар. 

Историчарка Агнеш Озер анализира које су промене настале након 1918. године у културном животу Мађара у новонасталој држави Срба, Хрвата и Словенаца, у каснијој  Краљевини Југославије и у социјалистичкој Југославији и као мањина, шта су изгубили, и како су створили нове просторе у свим гранама уметности и културном деловању.

Затим у зборнику следе студије о рецепцији превода Исидоре Секулића у мађарској култури Војводине (рад Иштвана Ладањи), Мађарска  антологијска рецепција модерне југословенске прозе (Корнелија Фараго), студија писца ових редова о  обимном књижевно-преводилачком раду Золтана Чуке, и рад Олаха Тамаша о формирању  колективног идентитета у представи Мадач коментари (1985) Љубише Ристића.

Запажену студију објављује и Марко Чудић под насловом: Прилог изучавању концепта Средње Европе у нефикционалним текстовима  Миклоша Месеља и Данила Киша.

Сви прилози су двојезични, а свака студија има резиме и на енглеском језику. 

Ђезе Бордаш

Пише:
Пошаљите коментар