„ТОДОР МАНОЈЛОВИЋ“ уручен ФРАЊИ ПЕТРИНОВИЋУ: „Надам се да ћу наставити своје трагање и да ће то представљати ту моју малу радост“

„Више од четири деценије Фрања Петриновић представља једну од најсветлијих тачака на књижевном небу Новог Сада и савремене српске прозе. Пишући романе, приповетке, али бавећи се и књижевном критиком, све то време, Петриновић је практично и критички заговарао високомодернистичку и постмодернистичку поетику“, наводи се у образложењу Управног одбора Фонда, који творе Ненад Шапоња, Петар Арбутина, Гојко Тешић, Васа Павковић и Милан Бјелогрлић.

Захваљујући се на награди, Фрања Петриновић је истакао да му је она важна, пре свега, зато што долази од истакнутих писаца, људи за које, како је навео, “верујете да вас читају и да вас читају с пажњом, али и због Тодора Манојловића, човека ког сам читао и са пажњом саосећао са свим његовим меандрима, и животним и књижевним”. “Бивајући на том трагу трагања, јако важном у литератури, као што је и Тодор Манојловић трагао за тиме, не добивајући, као писац и човек, коначне одговоре, али када на крају ту читаву целину заокружите, видите да то и јесте смисао живота и смисао писања – управо та потрага, која не мора дати коначне одговоре. На срећу, ми и не живимо у свету коначних одговора, већ у свету који се састоји од трагања. Надам се да ћу  наставити то своје трагање, као што је и Тодор Манојловић настављао и увек то живео, и да ће то представљати ту моју малу радост, јер је у животу писца увек мало радости”, истакао је у свом слову Петриновић.

Фрања Петриновић (1957, Нови Сланкамен), студирао је у Новом Саду на Филозофском факултету. Уређивао је часопис „Поља”, писао за „Дневник”, био уредник у издавачкој кући Стилос. Пише прозу, есеје и критике, добитник је више књижевних награда.         

М. С.