ИНТЕРВЈУ: ПРЕДСЕДНИЦА ПОКРАЈИНСКЕ ВЛАДЕ МАЈА ГОЈКОВИЋ Нова, удружена енергија за модерну Војводину
Главно обележје правца нове Покрајинске владе, коју ће у наредне четири године водити председница Маја Гојковић, као прва жена на челу извршне власти у Војводини је континуитет досадашњих развојних пројеката и нових капиталних улагања. Зато председница Покрајинске владе Маја Гојковић, која је први интервју на тој функцији дала „Дневнику”, напомиње да Република, Покрајина и Град Нови Сад показују нову удружену енергију у жељи да држава до 2028. године буде модерна са савременим објектима у области здравства, спорта, образовања и културе која јој је посебно блиска.
- Локални избори, који су расписани за 2. јун, су од великог значаја јер ће грађани одлучити како ће изгледати будућност њихове локалне заједнице и како ће изгледати живот обичног човека. Српска напредна странка која, одлуком грађана у prеthodnih десет година води општине и градове говори о резулатима свог рада и о плановима за будућност. Не видим шта ради конкуренција, јер још увек нисам чула који су њихови планови. Као Новосађанка изаћи ћу на изборе и гласати за листу која говори о будућности Новог Сада и свих других локалних самоуправа. За сваког човека су важни стабилност, мир, али и добра сарадња свих нивоа власти како би се упешно реализовали пројекти.
У експозеу сте нагласили залагање за наставак започетих пројеката и почетак нових. Шта бисте посебно издвојили?
- У наредне четири године ћемо више пажње посветити саобраћној и комуналној инфраструктури, заштити животне средине, образовању, култури, социјалној заштити. Наставићемо реализацију започетих пројеката попут завршетка Каменице 3, блокова Б и Ц Универзитетског клиничког центра Војводине, изградњу спортске хале у Новом Кнежевцу, „Музеја 20. века” у Новом Саду, затвореног базена у Бачкој Тополи, ОШ „Милош Црњански” у Новом Саду, брзе пруге до Суботице. Путна инфраструктура ће нам свакако бити један од приоритета. Никада се није оволико улагало у саобраћајну инфраструктуру. У Војводини је у току, реализација четири капитална пројекта: изградња брзе саобраћајнице од Сомбора до Кикинде, тзв. „Осмех Војводине”, ауто-пута Београд - Зрењанин - Нови Сад, Фрушкогорског коридора и деонице новог ауто-пута између Кузмина и Сремске Раче. Као што нам је важно што ће Нови Сад добити два нова моста, исто тако су нам важни и изградња канализације у Васиљеву, у општини Кањижа, пешачких површина и паркинг простора у централној градској зони у Бачкој Паланци или завршетак изградње школске сале у Уљми, у општини Вршац, јер су све то пројекти који су од интереса за све грађане Војводине.
Која капитална улагања имају приоритет?
- Приоритет је привредни развој, а захваљујући мерама економске политике Владе Србије и Покрајинске владе, Војводина бележи веома добре резултате у пољопривреди, индустријској производњи, извозу и паду незапослености. Стопа незапослености у Војводини износи девет посто. У prеthodnim годинама финансирани су бројни пројекти од значаја за Војводину. Уз подршку Покрајинске владе, која је преко Управе за капитална улагања, у потпуности финансирала изградњу централног постројења за пречишћавање отпадних вода, као и изградњу магистралног колектора, општина Мали Иђош је започела решавање великог проблема прикупљања, одвођења и пречишћавања отпадних вода у Малом Иђошу, Фекетићу и Ловћенцу, као и проблема загађености реке Криваје. Да би цео систем профункционисао на територији те општине, потребно је изградити и канализациону мрежу за сва три насеља, те је Покрајинска влада обезбедила средства и за изградњу канализационе мреже у Фекетићу, у укупној дужини од око 28,5 километара. Увек ћемо бити партнер локалним самоуправама у реализацији пројеката који доприносе развоју пословне и инвестиционе климе, повећању запослености и свеукупног привредног развоја покрајине, али пре свега унапређењу животног стандарда и бољој будућности грађана.
Обнова Сремских Карловаца
Као министарка културе били ста на челу Одбора за обнову Сремских Карловаца. Који су реални планови и шта се тренутно ради?
Реч је о обнови Сремских Карловаца у сваком смислу те рече не само грађевинском. Ревитализација тог важнож места за Војводини и читаву земљу у духовном и културном смислу је ушао у програм „Сокок у будућнот 2027” . Покрајинска влада је већ уплатила значајну суму новца за израду детаљног плана реконструкције и адаптације који ће сигурно бити рађен више од годину дана. Важно је што ће тим пројектом ће Сремски Карловци добити Културнио центар, а место за ту установу је већ одабрано.
Развој инфраструктуре је важна област због бољег живота грађана, али и за привлачење инвестиција. Колико су индустријске зоне у Војводини опремљене, где се граде и планирају нове?
- Све што радимо је зарад тога да грађани имају бољи живот и да би млади нашли смисао живота у својим местим. Морамо да се окренемо људима, да слушамо њихове проблеме и предлоге јер они најбоље знају шта је потребно за њиху локалну заједницу и шта је потребно да се олакша њихов свакодневни живот. Један од приоритета свакако је био улагање у изградњу, опремање и оживљавање индустријских зона, што је обезбедило потпуно нову слику Војводине која се позиционирала као идеално место за улагања како домаћих тако и страних инвеститора. Водећи рачуна о убрзаном економском развоју покрајине, нова Покрајинска влада интензивно ће радити на овом пољу и то ће свакако бити један од наших стратешких циљева, како бисмо у будућности успели да привучемо нове инвеститоре и отворимо нова радна места. Покрајински секретаријат за регионални развој, међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу од 2022. године има нову конкурсну меру којом директно усмеравају бесповратна средства за суфинансирање инфраструктурног опремања пословно-индустријских зона у локалним самоуправама, којом је током 2022. и 2023. године усмерено укупно 819,8 милиона динара, а средства ће бити усмерене ове године.
Жене у политици
Прва сте жена на челу извршне власти у Војводини. То ће бити уписано у историји Покрајине. Како ви то лично доживљавате?
Изузетна ми је част што сам прва жена у историји извршне власти АП Војводине на челу Владе, али и својевремено прва жена на челу Града Новог Сада. Важна је чињеница да је овиме направљен искорак. То пре свега сматрам признањем резултата, посвећености и залагања али је то и велика одговорност јер када је жена на високој функцији онда су све очи још више упрете. Знам то из искуства јер сам 2004. године избрана на директним изборима за градоначелницу Новог Сада. Од тада се много тога променило. СНС је много пажње посветила улози жена у политичком животу жена. До скора смо имали председницу Владе Републике, на челу републичке Скупштине је Ана Брнабић, на челу Народне банке је Јоргованка Табаковић, на челу Уставног суда је жена, а и Републички тужилац је жена...
Помињете нову енергију која је неопходна како би се остварила визија најбоље могуће Војводине. Шта конкретно мислите да је неопходно да се уради?
- Да бисте добили нову енергију увек морате да уведете нове играче који су мотивисани, који имају своју визију уз генералне смернице политике владајуће странке. Нова енергија се показује тиме што бирате да тимове воде људи који деле исту визију и имају посебне афинитете којим ће обележити свој мандат. По моделу Републичке владе и Покрајинска има нова лица, а посебно ме радује што има више жена и што нису сви чланови из Новог Сада, чиме се представља слика Војводине.
Проблем здраве воде у Војводини није нов. Шта се са нивоа Покрајине може, учинити да се он реши. Где се планирају фабрике воде?
- Ове седмице је започета реконструкција и доградња фабрике воде у Беочину, а реконструкција фабрике воде у Оџацима и изградња у Темерину одвијају се предвиђеном динамиком. У току је и изградња фабрике воде и црпне станице за насеља Ада и Мол, реконструкција и доградња постројења за прераду отпадних вода у Врднику. У prеthodnim годинама обезбеђен је новац за финансирање треће фазе изградње фабрике воде у Ковачици, као и за замену технолошке опреме у постројењима у Каравукову, Новој Црњи и Војводи Стели. На територији града Панчева, средствима из покрајинског буџета финансирана је изградња потамишког колектора, чиме је унапређен систем управљања отпадним водама и обезбеђени су бољи услови за пословање привредних субјеката у зони колектора. У општини Житиште финансиран је наставак изградње прве фазе постројења за пречишћавање отпадних вода са набавком опреме и цевовода. Све то се ради у циљу обезбеђивања квалитетне пречишћене воде за становнике тих насељених места, као и повећања капацитета пречишћене воде у постројењима како би се задовољиле максималне дневне потребе насеља.
Велика победа председника Вучића у УН
Како коментаришете усвајање Резолуције о Сребреници у Уједињеним нацијама?
- Они који су стали иза те резолуције доживели су велики пораз. Резолуција је успела да унесе још више подела, јер велики део модерног света је био против тог документа који је очигледно усвојен мањином гласова у односу на превлађујуће мишљење света. Водила сам републички парламент скоро седам година и у државама парламентарне демократије ни један акт не може да буде усвојен са мање гласова у односу на већину присутних. Србија може да буде поносна на све оно што је председник Александар Вучић учио у последњих месец дана борећи се за истину о Резолуцуиији о Сребреници и о ономе што су велике силе замислиле да ураде. Велике победе, коју је председник Вучић извојевао у Уједињеним нацијама, бићемо свесни тек у временима пред нама, јер је резолуција успела само да отвори Пандорину кутију.
Равномеран регионални развој подразумева улагање у све делове Војводине? Шта је, по вашем мишљењу, приоритет?
- Посвећени смо равномерном развоју читаве Војводине, односно децентрализацији. Војводину карактеришу знатне unutarrеgionalnе разлике које су посебно изражене на нивоу општина и градова. Зато је Покрајинска влада донела План развоја АП Војводине, којим су пројектовани циљеви и приоритети до 2030. године. Покрајинска влада је финансирала израду планова развоја јединица локалне самоуправе. Ти документи су посебно значајни у погледу повлачења средстава из европских фондова, који заједно са домаћим фондовима, а посебно преко Управе за капитална улагања, чине кључне полуге развоја. Посебан фокус је на подршци пројектима усмереним на развој привреде и кључних привредних грана у чијој основи треба да буду иновације и одрживо коришћење природних ресурса, затим на обезбеђивању услова за одрживи развој енергетике и транспортних система, као и на пројектима обезбеђивања квалитетног и доступног образовања, социјалних и здравствених услуга и културних садржаја.
Нови Сад као административни центар Војводине и други по величини град у Србији има, вероватно, посебно место и у плановима Покрајинске владе. Колико је важан развијен Нови Сад за целу слику о успешној Војводини?
- Покрајинска влада протеклих година уложила је знатна средства у реализацију бројних пројеката на територији Новог Сада, јер је свима важан економски и привредни раст града и приградских насеља. Нови Сад је администартивни центар и његов развој мора бити један од приоритета. Са изградњом Фрушкогорског коридора и два нова моста Нови Сад сутра ће изгледати потпуно другачије, а те инвестиције ће донети бољи квалитет живота грађанима. Колико је Нови Сад важан за Покрајину, говори и то што се, тренутно реализује низ пројеката које финансирамо самостално или заједно са локалном самоуправом, попут изградње новог објекта ОШ „Милош Црњански” и фискултурне сале у оквиру Гимназије „Лаза Костић”, уређење парка код Спенса, свеобухватно уређење Алмашког краја и реконструкцију „Студија М”. Покрајинска влада је на седници ове недеље издвојила 50 милиона динара за одржавање саобраћајница на територији града, чиме показујемо да ће нова администрација наставити са реализацијом пројеката од заједничког интереса. Наставићемо, заједно са Владом Србије и Градом, да улажемо напоре како бисмо привукли и нове инвестиције, како у Нови Сад, тако и у друге крајеве, јер ћемо отварањем нових радних места, као и развојем инфраструктуре, омогућити унапређење животног стандарда и још бољу будућност за наше грађане.
Културно благо Војводине је сигурно у центру ваше активности. Шта се планира у тој области и колико је култура битна за очување војвођанске шароликости и мултикултуралности?
- У плану је много тога у области културе. Зрењанин ће 2025. године понети титулу Националне престонице културе, што ће донети велики потенцијал јер се многи инфраструктурни пројекти уз помоћ те титуле реализују. Ускоро ће почети са радом и позориште у Суботици. Биће игране три драме, на српском, мађарском и хрватском језику што је јединствено, барем у региону. Осим тога, у Руми ће поново за посетиоце бити отворен Завичајни музеј који је био под реконструкцијом, док се у Новом Саду гради нова установа културе - „Музеј 20 21”. По пројекту ће бити задржана концертна дворана, за коју ћу предложити да понесе име једног од великих модерних композитора 20. века Митра Суботића Субе, који је прве кораке у каријери начинио баш у Радио Новом Саду.
Силвиа Ковач