Шарић након усвајања Резолуције: СРБИ НИСУ ГЕНОЦИДНИ НАРОД Часно је носити име тог народа!

У наставку доносимо његов став у целости:

Проводи се било којом од пет радњи: убијањем, наношењем тешких озледа, наметањем животних услова који доводе до уништења, спречавањем рађања и присилним премештањем деце.

Да би неки злочин окарактеризирали као геноцид, кључна је намера уништавања групе због њезине припадности одређеној категорији. Група мора да чини значајан процент популације над којом се врши геноцид.

Геноцид се дакле темељи на намери и на некој или више од ових пет радњи.

У Сребреници десио једино први елемент, убијање. Убијање само по себи не значи геноцид. Потребно је с намером истребљења убити значајан постотак те етничке, националне, религијске или расне групе.

Ако је у Сребреници убијено 8.000 мушкараца (а тај број је више пута научно оспорен), то је мање од 0.3 одсто Бошњака у БиХ. Чак и да су тамо убијени и сви цивили, то би било мање од 1 одсто бошњачког етноса.

Према томе, јасно је да број убијених у Сребреници није довољан да се тај злочин окарактеризује као геноцид, јер убијени Бошњаци НИСУ ЧИНИЛИ ЗНАЧАЈАН ПРОЦЕНАТ БОШЊАЧКЕ ПОПУЛАЦИЈЕ.

Осим што стрељани Бошњаци нису чинили значајан проценат бошњачке популације у БиХ, у Сребреници никад није доказана геноцидна намера. Никад није доказано да су Младић, Караџић или било тко од политичког или војног водства Републике Српске издали икакво наређење за стрељање Бошњака у Сребреници.

Чак и да је такво наређење нађено, водству Републике Српске било је јасно да Бошњаци Сребренице нису чинили значајан проценат бошњачке популације у БиХ, па њиховим уништењем нису значајно могли смањити бошњачку популацију.

Дакле, злочин у Сребреници не може се окарактеризовати као геноцид, јер не постоји геноцидна намера, јер Бошњаци Сребренице нису чинили значајан проценат бошњачке популације у БиХ и јер никад није издата ни писмена ни усмена наредба да се изврши стрељање Бошњака од стране руководства Републике Српске.

Бошњаци су након злочина у Сребреници постали већинско становништво у БиХ, прву пут у историји прешли су 50% укупног становништва БиХ Какав је то геноцид у којем популација над којом је наводно извршен геноцид постане процентулано порасте?

Не постоји геноцид у којем су убијани само мушкарци.

Не постоји геноцид у којем је убијено само 0.3 посто неке популације.

Не постоји геноцид након којег је популација на којом је геноцид извршен процентуално порасте.

За разлику од Бошњака, српско становништво се и након 1. светског рата и након 2. светског рата и након последњег рата смањивало.

1900. у Хрватској су Срби чинили више од 25% становништва. Данас чине мање од 3%. Срби су у НДХ убијани, сви, мушкарци, жене, деца, старци, наношене су им тешке озледе, наметани животни услови који доводе до уништења, присилно су премештана деца.

У геноциду над Србима у НДХ убијен је значајан проценат српске популације, постојала је геноцидна намера и писмене и усмене наредбе и закони. Нису убијани само мушкарци, већ сви, деца, жене, старци.

Увиђате ли разлику у злочину у Сребреници и геноциду над Србима у НДХ?

Зашто нема резолуције УН-а о геноциду над Србима у НДХ?

Зашто нема резолуције о геноциду над Индијанцима, Хереро и Нама племенима, Индијцима, Абориџинима, Јерменима, Конгоанцима, Албигенезима, Палестинцима, Русима и многим другим?

У многим геноцидима на свим континентима учествовала је Велика Британија. Зашто се не прогласи резолуција о учествовању Велике Британије у геноцидима?

Зашто нема резолуције о геноцидима Ватикана? Зашто не постоји дан жртава Ватикана?

Сребреница је страшан злочин. Велика братска рана, јер су Срби и Бошњаци браћа, род рођени. Али ова резолуција нема за циљ помирење Срба и Бошњака, нити нама требају Немци, Британци и западњачке глобалистичке елите да нас мире.

Ова резолуција има за циљ изнуђивање, скривање истине и наметање жига геноцидности српског народу, једином народу на Балкану који је заиста доживио геноцид и у 20. веку и у вековима турских и аустријских окупација.

Српски народ није геноцидан народ, него страдалнички, патнички народ, поносан и храбар. Што год да су хтјели постићи овом резолуцијом, постићи ће супротно.

Смаил бег Шарић био је херој турске војске, капетан лепог града Столца. Једном приликом, упитан о свом презимену, изјавио је: „Србин се рађа у крви, живи у крви и умире у крви. Часно је носити име тог народа!“

Дневник/Борба