ПРЕДСТАВА „ЕФЕКАТ” ПРЕМИЈЕРНО НА СЦЕНИ ЗРЕЊАНИНСКОГ ПОЗОРИШТА Клиничка слика „лептирића у стомаку”

- На прво читање комада највише ме заинтересовала околност клиничког испитивања лекова, антидепресива. Како се врше та истраживања, са којим циљем, и ко су „пробанти’’ на којима се они испитују? Наиме, заљубљеност је најнеухватљивији део човекове природе, а данас, у 21. веку, можда је дошао тренутак да се ухвати и њоме овлада. Овакав прогрес медицине је величанствен, али и застрашујућ. Ово је прича о положају младог човека данас, заробљеног између сопствених нагона и окрутности глобалног прогреса, али и о двоје младих људи који спознају себе и снагу сопствене љубави - указује редитељ Ђорђе Нешовић.

Комад, по речима редитеља, третира тему љубави на веома специфичан начин, медицински, те на свој начин отвара питања може ли се љубав прочитати у медицинском резултату, какве хормоне лучимо када имамо симпатију, а какве када смо заљубљени, да ли можемо да осетимо мирис феромона, како на нас утиче допамин, и да ли постоји клиничка слика: „лептирићи у стомаку”? 

Зрењанинско Народно позориште “Тоша Јовановић” наставља с обнављањем драмског ансамбла млађим глумцима. Овог пута то је Милош Лазић, кога је зрењанинска публика имала прилике да види на великој сцени у представи „Госпођа министарка”, у улози др Нинковића. У представе „Ефекат” поверена му је улога Тристана Фреја.

- Постоји нешто провокативно, али и трагично ако замислимо да ће фармацеути можда открити „лек/стимуланс за љубав”. Сви ликови у овом комаду одговарају на ова питања, некада их сами постављају и траже одговоре - наводи Нешовић.

У представи се користе аудио-визуелна средства, највише звук и видео, јер, како каже редитељ, заједно са ауторским тимом желео је да испита како се могу „озвучити” људска осећања, у каквој вези или сукобу могу бити звук и слика, и како радња комада утиче на дезинтеграцију два медија.

У представи играју: Едит Тот Мишкељин, Стефан Јуанин, Сара Симовић, и Милош Лазић. Костимографкиња и сценографкиња је Лара Бунчић, композиторка је Марија Балубџић, а аутор видео рада Милорад Савановић.

Н. Пејчић