НИНИНЕ МУСТРЕ: Дисциплина и рутина
Када сам на одмору, често нисам у прилици да радим своје јутарње вежбе – моје омиљене „Тибетанце“, али иако је то моја свакодневна рутина већ дуже од две деценије, научила сам да се не нервирам уколико не могу да је обавим баш свакога дана.
У тренутку када ми то није физички могуће, побринем се за покретање енергије свом телу на неки други начин. Постоје бројне вежбе истезања и лаганог покретања које могу да надокнаде дан који нисам посветила својој рутини.
Дисциплина је важна баш у свему. Она је одраз упорности, истрајности и решености да се нешто у животу усвоји као добра пракса. Дисциплина временом доводи до рутине, тачније, нешто што дисциплиновано, свакодневно радимо прераста у навику која нам онда уопште не представља напор, него постаје природни део наше свакодневице.
Иако се лоше навике некако лакше „примају“ на срећу исто правило важи и за добре навике. Имам теорију зашто је то тако: код лоших навика се одмах виде резултати у облику неког инстант задовољства, опуштања, попуштања кочница, губљења свести о стварности (ако су у питању неки опијати), а за добре навике је потребно време да се осети корист и неко задовољство, јер су оне дубље, темељније и „раде“ на дуге стазе.
Мени дисциплина није била јача страна, па ми је то одувек занимљива тема за размишљање, а од како се бавим освешћивањем својих мисли и осећања, нијевише у питању само размишљање него и деловање. Јутарње вежбање било је почетак мог преокрета од једног прилично незадовољавајућег живота испуњеног патњом, зебњом и константном бригом до велике свакодневне радости. Од њих је све кренуло.
Временом сам на те вежбице почела да калемим и друге активности за које сам прижељкивала да ми уђу у навику, попут понеке озбиљније вежбе за врат, за кукове, за зглобове... а додала сам и обавезних неколико минута свесног дисања којим постављам намеру за ток тога дана.
Некад је то једноставно замишљање да удишем светлост и отпуштам све што ми више не служи за развој, а некада замишљам како ће се одвијати делови тог дана, поготово ако имам неких важних обавеза. Показало се да такав почетак дана доноси одличне резултате, догађаји се најчешће одвијају глатко, а ако и наиђем на неки проблем, брзо и ефикасно га решим.
Временом ми је постало јасно да дисциплина сигурно води у рутину, али је важно да задржим свест о томе шта радим, да то не буде на аутоматском пилоту, него да уз акцију иду мисли и осећања која су са том акцијом повезана и која тим једноставним, свакодневним радњама дају дубљи смисао. Живот тада постаје комплетнији, а ја креативнија и задовољнија.
Нина Мартиновић Армбрустер