ШТА СПРЕЧАВА ИЗВОЗ СРПСКОГ ВОЋА Цена јагода у откупа за два дана ПАЛА с 250 на 80 до 120 динара! Ево шта кажу ВОЋАРИ, зашто су ЗЕЛЕНИ КОРИДОРИ нужни (ФОТО)
Српске јагоде су ове сезоне уместо да донесу девизни прилив и држави и произвођачима, у највећој мери завршиле на домаћем тржишту и то по цени која је нижа од цене коштања у производњи, кажу воћари.
Тврде да током празника службе на границама нису прилагодиле рад сезони, која је ове године поранила. Превозници, такође, кажу да би што пре требало успоставити зелене коридоре, јер предуго чекање камиона на границама само штети домаћој привреди.
Укидање права приоритетног проласка за хладњаче није једини проблем који је ове године утицао на смањење извоза јагоде из Србије, кажу произвођачи.
Током празника готово да није радила фитосанитарна служба, па нисте могли да извезете ни килограм јагоде од 1. до 7. маја. У том периоду службе су радиле 2. и 4. маја, јер је царина радила скраћено. Десило се да имате купце који су спремни да плате, имате робу која не може дуго да стоји, јер јагода може у хладњачи да се чува најдуже 5-6 дана, али не можете да извезете ту робу, наводи за РТС Владо Шомоши, директор воћарске задруге Бачка јагода.
То је зато што је јагода доспела за бербу отприлике две недеље раније, а наши државни органи нису у довољној мери флексибилни да би се прилагодили на такве ствари. Све ово ствара утисак код купаца да је трговина са Србијом непоуздана, што је штетно не само за произвођаче, него за читаву земљу, истиче наш саговорник.
Смањење извоза значило је да домаћа јагода остаје на нашем тржишту, што је повукло откупну цену на доле.
Цена је са 250 динара у откупу за два дана пала. Велики део јагода је отишао на домаће тржиште и у прераду по ценама од 80 до 120 динара, што је испод цене коштања. Ове године је род био умањен, само у нашем региону имали смо четири мраза, па је цена коштања јагода 180 динара по килограму. Произвођачи су, дакле, у дебелом минусу“, објашњава наш саговорник.
Превозници одавно упозоравају да се процедуре на граничним прелазима морају изменити и убрзати. Вишесатно чекање повећава трошкове, па српска роба губи конкурентност.
Што пре морају да се ураде организационе или неке друге процедуралне измене које ће омогућити да се наши камиони не задржавају на границама. То подразумева да се хитно успоставе зелени коридори. Како смо могли у време короне да имамо зелене коридоре и да се возила не задржавају, а да сада имамо толике гужве и чекања, пита Горан Алексић, генерални директор Пословног удружења друмског саобраћаја „Србијатранспорт“.
Уз то, царинске процедуре треба изместити ван граничних прелаза, на унутрашње царинарнице које ће најављивати долазак возила, а да се на самим граничним прелазима спроводе полицијске надзорне контроле, као што се то ради са путничким возилима и аутобусима. Чекање на границама је један од великих разлога због којег нама возачи одлазе у иностранство. Не окреће се точак, а ради возило, каже наш саговорник.
Подаци показују да је у prеthodnih неколико година привредна активност у Србији порасла, па тако сада имамо чак 56 посто робе више која се извози и увози него што је раније било. Такође, инфраструктура која је грађена омогућила је повећање транзита кроз нашу земљу за 86 посто.
Сва дешавања у Србији указују кроз кретање камиона на позитивне трендове, а гранични ресурси су остали исти. Рецимо, велики проблем је што се на самом граничном прелазу ради фитопатолошки преглед. Када би тај преглед и царина били спроведени, на пример, у Шиду онда би била далеко већа пропусна моћ. Шта ће да се деси од Шида до граничног прелаза? Ништа, наводи Алексић.
Колико је јагода извезено у првој недељи маја?
Фитосанитарна служба са Црном Гором, на пример, ради једну смену. Ако се задеси да неко долази ван тог радног времена или викендом од прегледа нема ништа. Онда је понедељком гужва, па се блокира пролаз, па не могу да прођу ни путничка возила. Морамо се организационо прилагодити корисницима, привреди, друштву, а не да се ми прилагођавамо неком тамо ветеринару, царинику, једном човеку. За све нас је важно да привреда ради и да не стоји, каже саговорник РТС-а.
У Управи царина наводе да је рад граничне фитосанитарне инспекције у надлежности Министарства пољопривреде, због чега они не могу да говоре о функционисању ове службе.
Из ресорног министарства је стигло објашњење да ова служба прати рад царине, као и да су према њиховој евиденције све фитосанитарне службе на граничним прелазима током празника радиле.
Ипак, на питање колико је јагода извезено у периоду од 1. до 7. маја из Србије, одговор није стигао.
Дневник/РТС
