ŠTA SPREČAVA IZVOZ SRPSKOG VOĆA Cena jagoda u otkupa za dva dana PALA s 250 na 80 do 120 dinara! Evo šta kažu VOĆARI, zašto su ZELENI KORIDORI nužni (FOTO)
Srpske jagode su ove sezone umesto da donesu devizni priliv i državi i proizvođačima, u najvećoj meri završile na domaćem tržištu i to po ceni koja je niža od cene koštanja u proizvodnji, kažu voćari.
Tvrde da tokom praznika službe na granicama nisu prilagodile rad sezoni, koja je ove godine poranila. Prevoznici, takođe, kažu da bi što pre trebalo uspostaviti zelene koridore, jer predugo čekanje kamiona na granicama samo šteti domaćoj privredi.
Ukidanje prava prioritetnog prolaska za hladnjače nije jedini problem koji je ove godine uticao na smanjenje izvoza jagode iz Srbije, kažu proizvođači.
Tokom praznika gotovo da nije radila fitosanitarna služba, pa niste mogli da izvezete ni kilogram jagode od 1. do 7. maja. U tom periodu službe su radile 2. i 4. maja, jer je carina radila skraćeno. Desilo se da imate kupce koji su spremni da plate, imate robu koja ne može dugo da stoji, jer jagoda može u hladnjači da se čuva najduže 5-6 dana, ali ne možete da izvezete tu robu, navodi za RTS Vlado Šomoši, direktor voćarske zadruge Bačka jagoda.
To je zato što je jagoda dospela za berbu otprilike dve nedelje ranije, a naši državni organi nisu u dovoljnoj meri fleksibilni da bi se prilagodili na takve stvari. Sve ovo stvara utisak kod kupaca da je trgovina sa Srbijom nepouzdana, što je štetno ne samo za proizvođače, nego za čitavu zemlju, ističe naš sagovornik.
Smanjenje izvoza značilo je da domaća jagoda ostaje na našem tržištu, što je povuklo otkupnu cenu na dole.
Cena je sa 250 dinara u otkupu za dva dana pala. Veliki deo jagoda je otišao na domaće tržište i u preradu po cenama od 80 do 120 dinara, što je ispod cene koštanja. Ove godine je rod bio umanjen, samo u našem regionu imali smo četiri mraza, pa je cena koštanja jagoda 180 dinara po kilogramu. Proizvođači su, dakle, u debelom minusu“, objašnjava naš sagovornik.
Prevoznici odavno upozoravaju da se procedure na graničnim prelazima moraju izmeniti i ubrzati. Višesatno čekanje povećava troškove, pa srpska roba gubi konkurentnost.
Što pre moraju da se urade organizacione ili neke druge proceduralne izmene koje će omogućiti da se naši kamioni ne zadržavaju na granicama. To podrazumeva da se hitno uspostave zeleni koridori. Kako smo mogli u vreme korone da imamo zelene koridore i da se vozila ne zadržavaju, a da sada imamo tolike gužve i čekanja, pita Goran Aleksić, generalni direktor Poslovnog udruženja drumskog saobraćaja „Srbijatransport“.
Uz to, carinske procedure treba izmestiti van graničnih prelaza, na unutrašnje carinarnice koje će najavljivati dolazak vozila, a da se na samim graničnim prelazima sprovode policijske nadzorne kontrole, kao što se to radi sa putničkim vozilima i autobusima. Čekanje na granicama je jedan od velikih razloga zbog kojeg nama vozači odlaze u inostranstvo. Ne okreće se točak, a radi vozilo, kaže naš sagovornik.
Podaci pokazuju da je u prethodnih nekoliko godina privredna aktivnost u Srbiji porasla, pa tako sada imamo čak 56 posto robe više koja se izvozi i uvozi nego što je ranije bilo. Takođe, infrastruktura koja je građena omogućila je povećanje tranzita kroz našu zemlju za 86 posto.
Sva dešavanja u Srbiji ukazuju kroz kretanje kamiona na pozitivne trendove, a granični resursi su ostali isti. Recimo, veliki problem je što se na samom graničnom prelazu radi fitopatološki pregled. Kada bi taj pregled i carina bili sprovedeni, na primer, u Šidu onda bi bila daleko veća propusna moć. Šta će da se desi od Šida do graničnog prelaza? Ništa, navodi Aleksić.
Koliko je jagoda izvezeno u prvoj nedelji maja?
Fitosanitarna služba sa Crnom Gorom, na primer, radi jednu smenu. Ako se zadesi da neko dolazi van tog radnog vremena ili vikendom od pregleda nema ništa. Onda je ponedeljkom gužva, pa se blokira prolaz, pa ne mogu da prođu ni putnička vozila. Moramo se organizaciono prilagoditi korisnicima, privredi, društvu, a ne da se mi prilagođavamo nekom tamo veterinaru, cariniku, jednom čoveku. Za sve nas je važno da privreda radi i da ne stoji, kaže sagovornik RTS-a.
U Upravi carina navode da je rad granične fitosanitarne inspekcije u nadležnosti Ministarstva poljoprivrede, zbog čega oni ne mogu da govore o funkcionisanju ove službe.
Iz resornog ministarstva je stiglo objašnjenje da ova služba prati rad carine, kao i da su prema njihovoj evidencije sve fitosanitarne službe na graničnim prelazima tokom praznika radile.
Ipak, na pitanje koliko je jagoda izvezeno u periodu od 1. do 7. maja iz Srbije, odgovor nije stigao.
Dnevnik/RTS
