Што у Србији не сме, у свету сме МАЛОЛЕТНИЦИ СЕ КЛАДЕ КРИПТОВАЛУТАМА НА ИНОСТРАНИМ САЈТОВИМА

Индустрија игара на редовно пуни републички буџет на основу пореза који је у обавези да плаћа. С друге стране, инострани сајтови за клађење криптовалутама не подлежу обавези плаћања ових накнада, што доводи до неконтролисаног одлива новца из земље, и то само кад су у питању пунолетни чланови, кажу Приређивачи игара на срећу.

А шта је с малолетницима?

За онлајн клађење у Србији је законом прописан и јасно успостављен систем регистрације и верификације играча, тако да је практично немогуће да се малолетници укључе у овај вид игара на срећу мимо надзора родитеља. Међутим, то није случај са иностраним сајтовима, где се малолетници неометано и неконтролисано кладе, а проблем је и то што све малолетницима делује као безазлени вид забаве на интернету, иако заправо доноси низ озбиљних проблема. У питању су, најчешће, нелегални приређивачи које наша држава не може да контролише.

Већина ових онлајн казина послује без лиценце и регулаторног тела па се новац из нелегалних токова, без проблема, преко криптовалута укључује у систем и враћа у легалне токове, чиме се смањују и приходи државе. Законски оквири за криптовалуте нису адекватно дефинисани, што електронске трансфере чини подложним злоупотребама.

Пракса у Европској унији, али и у неким земљама у окружењу као што је Македонија, јесте да се забрањује и технички онемогућава да се држављани те земље кладе изван њених граница. Зато је предлог Приређивача игара на срећу у Србији да се с територије наше земље системски блокира приступ сајтовима за клађење у иностранству, јер би инвестиције у ИТ опрему и блокаду приступа биле знатно мање од улагања у решавање свих проблема које овај вид нелегалне забаве на иностраним сајтовима доноси, поручују Приређивачи.

Како би се та блокада извела и на кога би се све односила, требало би да дефинишу Приређивачи, као и да ли се уклапа у постојеће законе Европске уније на чију смо се имплементацију обавезали.