Što u Srbiji ne sme, u svetu sme MALOLETNICI SE KLADE KRIPTOVALUTAMA NA INOSTRANIM SAJTOVIMA
Zakon kaže da u igrama na sreću ne smeju da učestvuju maloletnici. To ih, međutim, ne sprečava da se klade na stranim sajtovima, koristeći kriptovalute, tvrde Priređivači igara na sreću.
Industrija igara na redovno puni republički budžet na osnovu poreza koji je u obavezi da plaća. S druge strane, inostrani sajtovi za klađenje kriptovalutama ne podležu obavezi plaćanja ovih naknada, što dovodi do nekontrolisanog odliva novca iz zemlje, i to samo kad su u pitanju punoletni članovi, kažu Priređivači igara na sreću.
A šta je s maloletnicima?
Za onlajn klađenje u Srbiji je zakonom propisan i jasno uspostavljen sistem registracije i verifikacije igrača, tako da je praktično nemoguće da se maloletnici uključe u ovaj vid igara na sreću mimo nadzora roditelja. Međutim, to nije slučaj sa inostranim sajtovima, gde se maloletnici neometano i nekontrolisano klade, a problem je i to što sve maloletnicima deluje kao bezazleni vid zabave na internetu, iako zapravo donosi niz ozbiljnih problema. U pitanju su, najčešće, nelegalni priređivači koje naša država ne može da kontroliše.
Većina ovih onlajn kazina posluje bez licence i regulatornog tela pa se novac iz nelegalnih tokova, bez problema, preko kriptovaluta uključuje u sistem i vraća u legalne tokove, čime se smanjuju i prihodi države. Zakonski okviri za kriptovalute nisu adekvatno definisani, što elektronske transfere čini podložnim zloupotrebama.
Praksa u Evropskoj uniji, ali i u nekim zemljama u okruženju kao što je Makedonija, jeste da se zabranjuje i tehnički onemogućava da se državljani te zemlje klade izvan njenih granica. Zato je predlog Priređivača igara na sreću u Srbiji da se s teritorije naše zemlje sistemski blokira pristup sajtovima za klađenje u inostranstvu, jer bi investicije u IT opremu i blokadu pristupa bile znatno manje od ulaganja u rešavanje svih problema koje ovaj vid nelegalne zabave na inostranim sajtovima donosi, poručuju Priređivači.
Kako bi se ta blokada izvela i na koga bi se sve odnosila, trebalo bi da definišu Priređivači, kao i da li se uklapa u postojeće zakone Evropske unije na čiju smo se implementaciju obavezali.
