НИНИНЕ МУСТРЕ: Мислити корисно

То смо много пута у животу чули, али нисам сигурна колико људи је успело то и да осети на својој кожи. Можда је и успело, али док дође време да се одређена замисао оствари, ми већ заборавимо да смо то у неком тренутку уопште пожелели. Проблем између осталог лежи и у олако изговореним речима. Брбљамо без прекида, у разним приликама, понекад тек онако, остављајући утисак и не размишљамо скоро никада какву последицу наше речи остављају на наш живот.

Од свих речи које у животу изговоримо или само замислимо, највећу моћ имају оне које упућујемо сами себи. То су оне које су нам непрекидно у глави и које углавном вртимо укруг. Међу њима, на жалост, предњаче оне у којима себе критикујемо, у ствари кињимо се и малтретирамо до бесвести. Говоримо себи да смо нешто могли боље, да нешто није требало да урадимо, или да кажемо, а најподмуклије су оне речи које су у служби којекаквих брига.

А нећемо. Само ћемо да направимо већи проблем. Ако је истина, а ја верујем да јесте, да својим осећањима и мислима креирамо своју стварност, онда тај осећај који себи бригом наметнемо, у живот привлачи баш онакве околности за које бринемо да се не десе.

Џабе ми користимо то „не“ када су појмови које у глави замишљамо и емоције које при томе осећамо, моћни енергетски емитери тананих вибрација које нам се по природним законима враћају у живот. „Како сејеш тако жањеш“. „Какве су ти мисли, такав ти је живот“. „Не дај Боже, што ти мајка мисли“. То су само неке од мудрости које често чујемо и то наравно не зато што мајка жели зло свом детету, него зато што се мајка увек брине и то тако што замишља најгоре могуће сценарије.

То њој у живот враћа још више разлога за бригу, а дете због којег се брине, сигурно не добија енергетску подршку какву би требало да добија. Али ко ће још да размишља о енергији када брига надвлада свест? Хоће, хоће, онај који свесно и свакодневно вежба да препозна и раздвоји корисне од некорисних мисли и да оне које му не користе лепо испрати из своје главе. Па кад се врате, а он опет, па опет, па опет... Када се стигне до тренутка да су мисли прочишћеније и у већини ведрије, приметиће се да је и живот постао такав – ведрији.

Последњих година, мени се управо то догађа. Примећујем да ми се остварују и лепе мисли, а не само бриге. Остварују се и бриге још увек, али у мањој мери него пре, јер сам се извежбала да препознам бригу чим се појави и да се уз свестан удах и издах присетим да сам ја та која мислима управља, па онда својом вољом напустим оне мисли које ми не користе. Лепо их са сваким издахом испустим напоље, а са удахом заменим нечим лепшим и кориснијим.

Нина Мартиновић Армбрустер

www.ninamartinovic.com