ШТА ЈЕ С ЕЛЕКТРИФИКАЦИЈОМ НАШЕГ ВОЗНОГ ПАРКА Ово је стваран број лимузина на струју по српским друмовима

Електричних аутомобила, сигурно је, биће све више јер је то будућност аутомобилске индустрије и сви ће морати томе да се прилагоде - од произвођача до сервисне мреже до возача. 

По речима пи-ар менаџера Компаније „Возим на струју” Зоране Ђорић, број регистрованих електричних возила у Србији повећава се из дана у дан и сада их је више од 2.000.

- Крајем октобра прошле године, на основу података МУП-а, Дирекције полиције, Управе за управне послове, у Србији је регистарску ознаку имало 2.136 електричних возила - каже Зорана Ђорић. - Уз њих је, у том тренутку, било регистровано и око 17.500 хибридних возила. Расте и број пуњача, а све је више „брзих пуњача”, а најављује се и изградња станица за пуњење електричних возила које ће имати и одређену инфраструктуру намењену за одмор и рекреацију најмлађих.

Наша саговорница указује да Србија може бити поносна на оно што је урађено у протеклих неколико година када је реч о електромобилности, а пре свега субвенцијама, постављању пуњача, продаји нових возила... Она наглашава и да је за развој е-мобилности изузетно важно више знати о томе и да је обука по систему „живе речи” јако добар алат за то. 

- Наравно, и код нас ће електричних возила бити све више, али Србија се у том сегменту не може поредити са ситуацијом у скандинавским земљама које су највише напредовале од свих земаља Европске уније, а ни Немачка се, и поред великог броја електричних возила, не може поредити с њима. У скадинавским земљама удео електричних аутомобила у односу на сва регистрована возила достиже проценат од 80 одсто, а на прошлогодишњем 10 e-mobility симпозијуму, у организацији „Возим на струју”, указано је да је у Немачкој регистровано 1.000.000 електричних возила, односно око пет одсто укупног броја регистрованих возила у тој земљи. У Србији је удео електричних возила у укупном броју регистрованих мањи од једног процента, односно 0,8 одсто, те ми треба да се упоређујемо са земљама у окружењу и покушамо да следимо Мађарску, која је урадила много на пољу електромобилности - истиче Зорана Ђорић.

По њеним речима, електрична возила скупља су од класичних и многе државе обезбеђују олакшице приликом куповине, па тако и Србија.

- Субвенције су добар потез и сва средства предвиђена за те намене се искористе. Прошле године Влада Србије одвојила је додатна средстава, али је ове године износ мањи. Ипак, електрична возила скупља су од класичних и за већину наших грађана још увек ценовно неприхватљива па само субвенције нису довољне. Било би добро да се користе искуства других земаља, попут Словеније, која субвенционише увоз половних електричних возила старости од три до шест година - каже Зорана Ђорић.

Иако је, наравно, масовна употреба електричних возила у Србији још увек далека будућност, није на одмет питање да ли би евентуално драстично повећање броја тих  возила у саобраћају могло да утиче на квалитет снабдевања електричном енергијом.

- Наше мишљење је да више електричних аутомобила у саобраћају не би изазвало никакаве проблеме у снабдевању електричном енергијом и да ће струје бити довољно за све потребе - каже. - У Србији се изгради много више нових станова него што се региструје електричних возила. Сваки нови стан троши енергију, а потрошња једног просечног домаћинства довољна је за вожњу електричног возила у граду у току једног месеца.

По њеним речима, на раст броја електричних возила у саобраћају утицаће и промене на глобалном тржишту аутомобила, које су се десиле последњих година.

- Када се упореде цене електричних аутомобила и оних који користе фосилна горива, ситуација је другачија него раније. Наиме, продавци су искористили тренутак и цене аутомобила која користе фосилна горива подигли у толикој мери да су оне идентичне ценама електричних. Да ли је то маркетиншки потез да би се купац одлучио за куповину електричног возила остаје да покаже време - истиче Зорана Ђорић.

Д. Млађеновић