ŠTA JE S ELEKTRIFIKACIJOM NAŠEG VOZNOG PARKA Ovo je stvaran broj limuzina na struju po srpskim drumovima

Električnih automobila, sigurno je, biće sve više jer je to budućnost automobilske industrije i svi će morati tome da se prilagode - od proizvođača do servisne mreže do vozača. 

Po rečima pi-ar menadžera Kompanije „Vozim na struju” Zorane Đorić, broj registrovanih električnih vozila u Srbiji povećava se iz dana u dan i sada ih je više od 2.000.

- Krajem oktobra prošle godine, na osnovu podataka MUP-a, Direkcije policije, Uprave za upravne poslove, u Srbiji je registarsku oznaku imalo 2.136 električnih vozila - kaže Zorana Đorić. - Uz njih je, u tom trenutku, bilo registrovano i oko 17.500 hibridnih vozila. Raste i broj punjača, a sve je više „brzih punjača”, a najavljuje se i izgradnja stanica za punjenje električnih vozila koje će imati i određenu infrastrukturu namenjenu za odmor i rekreaciju najmlađih.

Naša sagovornica ukazuje da Srbija može biti ponosna na ono što je urađeno u proteklih nekoliko godina kada je reč o elektromobilnosti, a pre svega subvencijama, postavljanju punjača, prodaji novih vozila... Ona naglašava i da je za razvoj e-mobilnosti izuzetno važno više znati o tome i da je obuka po sistemu „žive reči” jako dobar alat za to. 

- Naravno, i kod nas će električnih vozila biti sve više, ali Srbija se u tom segmentu ne može porediti sa situacijom u skandinavskim zemljama koje su najviše napredovale od svih zemalja Evropske unije, a ni Nemačka se, i pored velikog broja električnih vozila, ne može porediti s njima. U skadinavskim zemljama udeo električnih automobila u odnosu na sva registrovana vozila dostiže procenat od 80 odsto, a na prošlogodišnjem 10 e-mobility simpozijumu, u organizaciji „Vozim na struju”, ukazano je da je u Nemačkoj registrovano 1.000.000 električnih vozila, odnosno oko pet odsto ukupnog broja registrovanih vozila u toj zemlji. U Srbiji je udeo električnih vozila u ukupnom broju registrovanih manji od jednog procenta, odnosno 0,8 odsto, te mi treba da se upoređujemo sa zemljama u okruženju i pokušamo da sledimo Mađarsku, koja je uradila mnogo na polju elektromobilnosti - ističe Zorana Đorić.

Po njenim rečima, električna vozila skuplja su od klasičnih i mnoge države obezbeđuju olakšice prilikom kupovine, pa tako i Srbija.

- Subvencije su dobar potez i sva sredstva predviđena za te namene se iskoriste. Prošle godine Vlada Srbije odvojila je dodatna sredstava, ali je ove godine iznos manji. Ipak, električna vozila skuplja su od klasičnih i za većinu naših građana još uvek cenovno neprihvatljiva pa samo subvencije nisu dovoljne. Bilo bi dobro da se koriste iskustva drugih zemalja, poput Slovenije, koja subvencioniše uvoz polovnih električnih vozila starosti od tri do šest godina - kaže Zorana Đorić.

Iako je, naravno, masovna upotreba električnih vozila u Srbiji još uvek daleka budućnost, nije na odmet pitanje da li bi eventualno drastično povećanje broja tih  vozila u saobraćaju moglo da utiče na kvalitet snabdevanja električnom energijom.

- Naše mišljenje je da više električnih automobila u saobraćaju ne bi izazvalo nikakave probleme u snabdevanju električnom energijom i da će struje biti dovoljno za sve potrebe - kaže. - U Srbiji se izgradi mnogo više novih stanova nego što se registruje električnih vozila. Svaki novi stan troši energiju, a potrošnja jednog prosečnog domaćinstva dovoljna je za vožnju električnog vozila u gradu u toku jednog meseca.

Po njenim rečima, na rast broja električnih vozila u saobraćaju uticaće i promene na globalnom tržištu automobila, koje su se desile poslednjih godina.

- Kada se uporede cene električnih automobila i onih koji koriste fosilna goriva, situacija je drugačija nego ranije. Naime, prodavci su iskoristili trenutak i cene automobila koja koriste fosilna goriva podigli u tolikoj meri da su one identične cenama električnih. Da li je to marketinški potez da bi se kupac odlučio za kupovinu električnog vozila ostaje da pokaže vreme - ističe Zorana Đorić.

D. Mlađenović