ВАЖАН ИСКОРАК ИНСТИТУТА ЗА КАРДИОВАСКУЛАРНЕ БОЛЕСТИ ВОЈВОДИНЕ Све у корист болесника... Ево какво искуство деле кардиолози широм Србије
Начелник Одељења за исхемијску болест срца и коронарну патофизиологију Института за кардиоваскуларне болести Војводине професор др Игор Иванов открио је за „Дневник“ да су у овој установи организовали једнодневну едукацију којој је присуствовало седморо лекара, и то двојица из КБЦ „Драгиша Мишовић“ и УКБ Крагујевац, и по један кардиолог из општих болница у Војводини које имају сале за катетеризацију (Сомбор, Суботица и Зрењанин).
Након организованих предавања учесници су одмах ишли у салу за катетеризацију, где су и праткично радили оно о чему су слушали.
Едукација се састојала из два дела. Први део је био посвећен патофизиолошким процесима у крвним судовима. Уласком са жицама у крвни суд који исхрањује срце и помоћу одређених провокативних тестова показана је могућност дијагностиковања болести малих крвних судова срца тзв. микроваскуларна болест, а која до сада није била доступна за испитивање на овај начин.
- До сада смо снимали велике крвне судова срца које се налазе на површини срчаног мишића, док нам крвни суд који улази у сам срчани мишић није доступан снимању у сали за катетеризацију. Са тренутном техологијом можемо индиректно да закључујемо и дијагностикујемо болест малих крвних судова. То су болесници који имају бол у грудима и тест оптерећењем или неки други функционални тест који указује на недовољну исхрану срчаног мишића, а при томе имају велике крвне судове без сужења – објашњава професор Иванов.
Професор Иванов напомиње да је кардиоваскуларна болест најчешћа незаразна болест у западним земљама, а и у нашој земљи, те представља проблем који се решава првенствено превентивним мерама, али и учешћем најсавременије технологије и обученог кадра у лечење оваквих болесника.
- Институт са тренутном опремом и кадровима може да стане уз раме са водећим европским центрима и сматрамо да је наша обавеза првенствено брига о болесницима, али и едукација кадрова, како из наше установе, тако и из других болница – истакао је професор Иванов.
Дијагностиковањем ове болести крвних судова омогућује овим болесницима да наставе правилно лечење, које пре свега укључује мере превенције и лекове. Ти болесници су се до сада јављали у пријемне амбуланте и код кардиолога са болом у грудима, а и након катетеризације били су без јасно дефинисане дијагнозе и због тога упућивани на прегледе код других специјалиста. Професор Иванов још наглашава и да ова болест има велики морталитет и морбидитет и утиче значајно на квалитет живота болесника.
- Ми једини у Војводини радимо ово од прошле године, а и први смо у Србији који смо почели да дијагностикујемо болест ових крвних судова. Са овим функционалним тестовима које можемо да изведемо уз постојећу најсавременију опрему коју поседујемо, може сликовито да се каже да смо од слике у могућности да добијемо „филм“. Правилно извођење ових процедура је од великог значаја за постављање праве дијагнозе, те нам је био циљ да своја знања и стечено искуство поделимо са колегама у корист болесника – напоменуо је професор Иванов.
Како наводи, едукацију су, осим њега, водили и доцент др Миленко Чанковић и др Игор Томас. Како објашњава професор Иванов, други део едукације био је посвећен имиџинг методама, односно снимању ултразвуком и оптичком кохеренентом томографијом унутрашњости великих крвних судова који исхрањују срце.
- Оваква снимања су нам пружила нешто што смо могли само да пожелимо пре више година. Омогућило нам је, наиме, да видимо саму унутрашњост крвног суда и све његове слојеве, као и различите патолошке процесе у њему. Потпуно нам је променило начин гледања на атеросклеротски процес у смислу распрострањености и квалитета плакова. То је унапредило начин приступа имплементације стентова, односно металних удлага које шире крвне судове. Са овим техникама можемо да планирамо интервенције, као и да након њих потврдимо добар резултат или урадимо додатну корекцију – појашњава професор Иванов.
Болест која не може да се види без ових метода је и болест спонтаног пуцања дела слојева крвних судова срца, које на овај начин директно могу да се виде.
- Едукација из функционалног испитивања коронарне болести са укључивањем испитивања микроциркулације је први пут рађена на нашем Институту, а жеља нам је да овакве едукације наставимо и даље у корист болесника. Доктори из Сомбора, Суботице и Зрењанина сада су едуковани да препознају те болести и пошаљу болесника код нас на Институт – напомиње професор Иванов.
Са физиолошким испитивањем видело се да одређени број болесника са граничним стенозама, односно сужењем крвних судова, ипак треба да добију терапију која укључује имплантацију стентова, а код око 20 одсто болесника са стенозама које су сматрали значајним за имплантацију стента, не треба да се постављају стентови.
Љубица Петровић