VAŽAN ISKORAK INSTITUTA ZA KARDIOVASKULARNE BOLESTI VOJVODINE Sve u korist bolesnika... Evo kakvo iskustvo dele kardiolozi širom Srbije
Načelnik Odeljenja za ishemijsku bolest srca i koronarnu patofiziologiju Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine profesor dr Igor Ivanov otkrio je za „Dnevnik“ da su u ovoj ustanovi organizovali jednodnevnu edukaciju kojoj je prisustvovalo sedmoro lekara, i to dvojica iz KBC „Dragiša Mišović“ i UKB Kragujevac, i po jedan kardiolog iz opštih bolnica u Vojvodini koje imaju sale za kateterizaciju (Sombor, Subotica i Zrenjanin).
Nakon organizovanih predavanja učesnici su odmah išli u salu za kateterizaciju, gde su i pratkično radili ono o čemu su slušali.
Edukacija se sastojala iz dva dela. Prvi deo je bio posvećen patofiziološkim procesima u krvnim sudovima. Ulaskom sa žicama u krvni sud koji ishranjuje srce i pomoću određenih provokativnih testova pokazana je mogućnost dijagnostikovanja bolesti malih krvnih sudova srca tzv. mikrovaskularna bolest, a koja do sada nije bila dostupna za ispitivanje na ovaj način.
- Do sada smo snimali velike krvne sudova srca koje se nalaze na površini srčanog mišića, dok nam krvni sud koji ulazi u sam srčani mišić nije dostupan snimanju u sali za kateterizaciju. Sa trenutnom tehologijom možemo indirektno da zaključujemo i dijagnostikujemo bolest malih krvnih sudova. To su bolesnici koji imaju bol u grudima i test opterećenjem ili neki drugi funkcionalni test koji ukazuje na nedovoljnu ishranu srčanog mišića, a pri tome imaju velike krvne sudove bez suženja – objašnjava profesor Ivanov.
Profesor Ivanov napominje da je kardiovaskularna bolest najčešća nezarazna bolest u zapadnim zemljama, a i u našoj zemlji, te predstavlja problem koji se rešava prvenstveno preventivnim merama, ali i učešćem najsavremenije tehnologije i obučenog kadra u lečenje ovakvih bolesnika.
- Institut sa trenutnom opremom i kadrovima može da stane uz rame sa vodećim evropskim centrima i smatramo da je naša obaveza prvenstveno briga o bolesnicima, ali i edukacija kadrova, kako iz naše ustanove, tako i iz drugih bolnica – istakao je profesor Ivanov.
Dijagnostikovanjem ove bolesti krvnih sudova omogućuje ovim bolesnicima da nastave pravilno lečenje, koje pre svega uključuje mere prevencije i lekove. Ti bolesnici su se do sada javljali u prijemne ambulante i kod kardiologa sa bolom u grudima, a i nakon kateterizacije bili su bez jasno definisane dijagnoze i zbog toga upućivani na preglede kod drugih specijalista. Profesor Ivanov još naglašava i da ova bolest ima veliki mortalitet i morbiditet i utiče značajno na kvalitet života bolesnika.
- Mi jedini u Vojvodini radimo ovo od prošle godine, a i prvi smo u Srbiji koji smo počeli da dijagnostikujemo bolest ovih krvnih sudova. Sa ovim funkcionalnim testovima koje možemo da izvedemo uz postojeću najsavremeniju opremu koju posedujemo, može slikovito da se kaže da smo od slike u mogućnosti da dobijemo „film“. Pravilno izvođenje ovih procedura je od velikog značaja za postavljanje prave dijagnoze, te nam je bio cilj da svoja znanja i stečeno iskustvo podelimo sa kolegama u korist bolesnika – napomenuo je profesor Ivanov.
Kako navodi, edukaciju su, osim njega, vodili i docent dr Milenko Čanković i dr Igor Tomas. Kako objašnjava profesor Ivanov, drugi deo edukacije bio je posvećen imidžing metodama, odnosno snimanju ultrazvukom i optičkom koherenentom tomografijom unutrašnjosti velikih krvnih sudova koji ishranjuju srce.
- Ovakva snimanja su nam pružila nešto što smo mogli samo da poželimo pre više godina. Omogućilo nam je, naime, da vidimo samu unutrašnjost krvnog suda i sve njegove slojeve, kao i različite patološke procese u njemu. Potpuno nam je promenilo način gledanja na aterosklerotski proces u smislu rasprostranjenosti i kvaliteta plakova. To je unapredilo način pristupa implementacije stentova, odnosno metalnih udlaga koje šire krvne sudove. Sa ovim tehnikama možemo da planiramo intervencije, kao i da nakon njih potvrdimo dobar rezultat ili uradimo dodatnu korekciju – pojašnjava profesor Ivanov.
Bolest koja ne može da se vidi bez ovih metoda je i bolest spontanog pucanja dela slojeva krvnih sudova srca, koje na ovaj način direktno mogu da se vide.
- Edukacija iz funkcionalnog ispitivanja koronarne bolesti sa uključivanjem ispitivanja mikrocirkulacije je prvi put rađena na našem Institutu, a želja nam je da ovakve edukacije nastavimo i dalje u korist bolesnika. Doktori iz Sombora, Subotice i Zrenjanina sada su edukovani da prepoznaju te bolesti i pošalju bolesnika kod nas na Institut – napominje profesor Ivanov.
Sa fiziološkim ispitivanjem videlo se da određeni broj bolesnika sa graničnim stenozama, odnosno suženjem krvnih sudova, ipak treba da dobiju terapiju koja uključuje implantaciju stentova, a kod oko 20 odsto bolesnika sa stenozama koje su smatrali značajnim za implantaciju stenta, ne treba da se postavljaju stentovi.
Ljubica Petrović