Јорганџије, папуџије, ужари... ДА НЕ ОСТАНУ САМО У СЕЋАЊУ Подршка очувању старих и уметничких заната
Савремени начин живота у великој мери је променио навике и понашање, времена је све мање, а живи се све брже. То је, наравно, утицало и да многа занимања која су била врло важна - нестану, а међу њима су и стари занати - они којима се данас или више нико не бави или су те занатлије, ако их још има, потпуно усамљени на послу којим се баве.
Ко се још сећа опанчара или јорганџије, ткача... а све су ређи крзнари, папуџије, ужари, циглари, ковачи...
Нека занатлијска занимања данас су потпуно заборављена и нема их више јер нема ни потребе за тим врстама посла, а нека имају нова, савременија имена. Ко још зна да је абаџија, заправо, кројач (одеће од абе), клонфер - лимар, сакаџија - онај који разноси воду за пиће, зилџија – онај који производи предмете од месинга – звона, чираке, кантаре... Тешко да данас неко зна да је бичакџија – онај који израђује ножеве, дегирменџија – млинар, екмеџија – пекар, накаш – молер, џевахирџија -драгуљар, јувелир...
Ту су и пудар - човјек који чува виноград и ради у њему, иконописац – сликар икона, ужар – онај који производи ужад, канапе и конопце... мутавџија– произвођач текстилних производа осим одевних, вуновлачар - онај који обрађује вуну, сапунџија...
Дакле, оних који се старим занатима баве све је мање, све је мање и оних који се за њих школују, а расте број оних који су за старе и уметничке занате уопште чули па и не треба да чуди што су нестали - с једне стране нису довољно исплативи, а с друге млади нису заинтересовани да се њима баве. Ипак, очување старих заната, који су важан елемент културне баштине сваке земље, па наравно и Србије, и те како је важно и за то је, несумњиво, потребна подршка државе. То се и чини јер су недавно уручени сертификати за старе и уметничке занате, а том приликом министар привреде Слободан Цветковић је рекао да се на тај начин чува народна традиција и чини корак ка додатном запошљавању младих. По његовим речима, у последње готово три деценије у организацији Министарства привреде издато је око 1.100 сертификата, а они који га стекну могу да рачунају на олакшице које ће им омогућити лакши опстанак на тржишту.
- Апелујемо на локалне самоуправе да се представници старих и уметничких заната укључе у догађаје различитих формата - од културних догађаја до популарних и веома посећених - ијада јер то може бити допуна и додатна вредност. На западу има пуно пијаца старих заната, на којима локалне самоправе определе део простора само за старе и уметничке занате и тако обогате туристичку понуду својих самоуправа и промоцијом старих заната промовишу и сва културна, историјска и туристичка добра - рекао је Цветковић.
- Добијањем свечане форме сертификата о старим занатима остварују се знатни бенефити- рекао је Цветковић. - Пошто су занатлије, углавном, порески обвезници који порез плаћају паушално, уз сертификат се добија могућност попуста до 50 одсто у односу на оне који немају сертификат старог заната. Уз то, подршку може обезбедити и локална самоуправа одобравањем 10 одсто попуста на износ закупа локала.
И то није све јер Министарство привреде не прописује ограничења за старе занате да партиципирају на свим конкурсима који су у вези са набавком опреме, а постоји и сет нематеријалних начина помагања. Министар привреде је указао и да стари и уметнички знати могу допринети квалитетнијој туристичкој понуди.
Д. Млађеновић
