Jorgandžije, papudžije, užari... DA NE OSTANU SAMO U SEĆANJU Podrška očuvanju starih i umetničkih zanata
Savremeni način života u velikoj meri je promenio navike i ponašanje, vremena je sve manje, a živi se sve brže. To je, naravno, uticalo i da mnoga zanimanja koja su bila vrlo važna - nestanu, a među njima su i stari zanati - oni kojima se danas ili više niko ne bavi ili su te zanatlije, ako ih još ima, potpuno usamljeni na poslu kojim se bave.
Ko se još seća opančara ili jorgandžije, tkača... a sve su ređi krznari, papudžije, užari, ciglari, kovači...
Neka zanatlijska zanimanja danas su potpuno zaboravljena i nema ih više jer nema ni potrebe za tim vrstama posla, a neka imaju nova, savremenija imena. Ko još zna da je abadžija, zapravo, krojač (odeće od abe), klonfer - limar, sakadžija - onaj koji raznosi vodu za piće, zildžija – onaj koji proizvodi predmete od mesinga – zvona, čirake, kantare... Teško da danas neko zna da je bičakdžija – onaj koji izrađuje noževe, degirmendžija – mlinar, ekmedžija – pekar, nakaš – moler, dževahirdžija -draguljar, juvelir...
Tu su i pudar - čovjek koji čuva vinograd i radi u njemu, ikonopisac – slikar ikona, užar – onaj koji proizvodi užad, kanape i konopce... mutavdžija– proizvođač tekstilnih proizvoda osim odevnih, vunovlačar - onaj koji obrađuje vunu, sapundžija...
Dakle, onih koji se starim zanatima bave sve je manje, sve je manje i onih koji se za njih školuju, a raste broj onih koji su za stare i umetničke zanate uopšte čuli pa i ne treba da čudi što su nestali - s jedne strane nisu dovoljno isplativi, a s druge mladi nisu zainteresovani da se njima bave. Ipak, očuvanje starih zanata, koji su važan element kulturne baštine svake zemlje, pa naravno i Srbije, i te kako je važno i za to je, nesumnjivo, potrebna podrška države. To se i čini jer su nedavno uručeni sertifikati za stare i umetničke zanate, a tom prilikom ministar privrede Slobodan Cvetković je rekao da se na taj način čuva narodna tradicija i čini korak ka dodatnom zapošljavanju mladih. Po njegovim rečima, u poslednje gotovo tri decenije u organizaciji Ministarstva privrede izdato je oko 1.100 sertifikata, a oni koji ga steknu mogu da računaju na olakšice koje će im omogućiti lakši opstanak na tržištu.
- Apelujemo na lokalne samouprave da se predstavnici starih i umetničkih zanata uključe u događaje različitih formata - od kulturnih događaja do popularnih i veoma posećenih - ijada jer to može biti dopuna i dodatna vrednost. Na zapadu ima puno pijaca starih zanata, na kojima lokalne samoprave opredele deo prostora samo za stare i umetničke zanate i tako obogate turističku ponudu svojih samouprava i promocijom starih zanata promovišu i sva kulturna, istorijska i turistička dobra - rekao je Cvetković.
- Dobijanjem svečane forme sertifikata o starim zanatima ostvaruju se znatni benefiti- rekao je Cvetković. - Pošto su zanatlije, uglavnom, poreski obveznici koji porez plaćaju paušalno, uz sertifikat se dobija mogućnost popusta do 50 odsto u odnosu na one koji nemaju sertifikat starog zanata. Uz to, podršku može obezbediti i lokalna samouprava odobravanjem 10 odsto popusta na iznos zakupa lokala.
I to nije sve jer Ministarstvo privrede ne propisuje ograničenja za stare zanate da participiraju na svim konkursima koji su u vezi sa nabavkom opreme, a postoji i set nematerijalnih načina pomaganja. Ministar privrede je ukazao i da stari i umetnički znati mogu doprineti kvalitetnijoj turističkoj ponudi.
D. Mlađenović
